Удружење 6. личке дивизије, Београд

Обележена 79. годишњица ослобођења Чукарице, у Другом Св. рату

Поводом Дана ослобођења Чукарице 19. Октобра 1944. године, полагањем венаца одата је пошта палим борцима ослободиоцима Чукарице. Ослобађање Чукарице започело је у Моштаници и Сремчици 10. октобра, наставило се на Умци 13. октобра, затим 14. ослобођени су Остружница и Железник, да би ослободилачка војска 15. октобра ослободила и Жарково. На сваком спомен обележју положени су венци. Централно обележавање ослобођења Чукарице одржано је данас у парку на Бановом брду.

 

Церемонију полагања венaцa, на Споменик палом борцу у парку на Бановом брду, предводио је ВЛАДИМИР ОРЛИЋ, председник Народне Скупштине Р.Србије, представници Војске Србије, у делегације Градске општине Чукарица на челу са председником Срђаном Коларићем и председницом Скупштине Лидијом Јовановић. Венце су положиле и делегација СУБНОР-a, Србије, OO Чукарицe и МО СУБНОР Виногради, Умка, Остружница Рушањ, Железник……. делегацијe Општинских одбора, СПС и ПУПС-а Чукарицe, Удружења потомака ратника 1912-1918, Удружења „Др Арчибалд Рајс“, Удружењa стари Чукаричани, Удружења ратних и мирнодопских војних инвалида, као и Делегација Удружења 6. и 35. Личке дивизије……. од 5 чланова, МИЛИЦА ТОДОРИЋ, МИРКО БОШЉАК, РАДОВАН ЗОРИЦА (положили венац), ВЕЉО ГОГА и ВЕЉКО ЖИГИЋ, који је представницима ГО Чукарица и ОО СУБНОР Чукарица, уручио пригодне поклоне – промотивни материјак Удружења (Торбу, зидни и џепни календар, 4 врсте беџева, упаљаче, оловке и 4 штампане публикације, а све са логом Удружења и логом Удружења избеглица из Р.Хрватске.

 

Након полагања венаца, присутнима се обратио председник Народне Скупштине Републике Србије др Владимир Орлић.

 

„Србија, какву имамо данас, није нам ни од кога поклоњена. Нико нам није, на свиленом јастуку или на сребрном послужавнику, донео и рекао: располажите и чините даље шта вам је воља, него је тај народ, не реке, већ читава мора и океане, сопствене крви, жучи, суза и зноја морао да пролије, да бисмо ми, данас, државу имали.

 

У исто такво време, да је изграђену сачува и одбрани, и то су увек радили они који су најбољи међу нама. Таквима се сви заједно поклањамо данас и захваљујемо за њихоов дело којим су нас задужили. Онима, на чијим је раменима ницала држава, чије су срце и мишице учинили да нам слобода процвета. Јер су груди и руке биле довољно снажне да нам отаџбину, онда када је најтеже, сачувају. Они су знали да је слобода светиња и у њу чврсто веровали и знали да слобода има свој пун смисао само ако доноси мир, јер само у миру може држава да се подигне, изгради и ојача. Ми данас можемо да кажемо нешто другачије, када то кажемо, не охоло и гордо, већ са поштовањем, само истину сведочимо, да смо део тих важних снова бораца за слободу у ово време успели да остваримо. Овај град успео је коначно да се на достојан начин захвали оснивачу српске државе Стефану Немањи и оснивачу наше цркве Светом Сави, довршивши посвећени му храм, после много деценија успео да доврши и обилазницу око Београда, Клинички центар, станицу Прокоп, и још много тога што смо дуго чекали. Знамо да споља многи нису свесни, нису задовољни Србијом која уме да се бори и побеђује. Нису срећни и не могу то да прихвате и забораве. Неће то и не могу да опросте, пре свега, човеку који је као шеф државе унео велике промене председник Србије Александар Вучић. Након њега неће ни ником од нас, чија је кривица, баш као што је била и нашим дедовима, само у томе што своме народу припадамо, што у своју државу верујемо и што се њеном успеху радујемо и да се за њега боримо. Само због тога што смо поносни и отворено кажемо да своју Србију волимо највише на свету. Ако је тако и нека је, и то знамо, као што знамо да те промене не би биле могуће да није било важног предуслова да ми своју кућу у својој држави имамо, да је чувамо да буде своја слободна, самостална и суверена, јер је њено постојање предуслов за све друго. Држава није игра, није играчка и нећемо никада да дозволимо да да падне у руке неодговорнима, а о чему би се само наши непријатељи радовали. Било коме ко ће због своје забаве бити у стању да је сруши и погази оно што су великани деценијама за нас стварали. То никада не смемо и нећемо допустити. Прво, јер је недопустиво према онима који су нам обезбедили слободу коју имамо данас. Друго, јер је то наша обавеза према онима који тек долазе и зато нека буде и наше обећање управо њима. Ова ће генерација, после себе, да остави само више од онога што је затекла, сачува своју државу, јер је то једини начин да народ честитих и поносних људи реши да опстане пред свим бурама и олујама историје, има свој живот и своју будућност. Постараћемо се да то и буде“, рекао је председник Народне Скупштине др Владимир Орлић.

Горе с лева, М.Тодорић, В. Жигић, В.Орлић, Р.Зорица. В.Гога и М.Бошњак, Доле, М.Бошњак, Р.Зорица и М.Тодорић, током церемоније полагања венаца

В.Жигић и В.Орлић

ВАЉА СЕ ПОДСЕТИТИ, ДА СЕ ЗНА……….

…………. На Чукарици, непријатељ се бранио у кругу Фабрике шећера, Цркве, Школе и Железничког тунела. Током ноћи отпор немаца сломиле су 28.ударна дивизија са јединицама 1.бригаде 6.пролетерске дивизије. Међутим, ујутро 17.октобра немцима је преко Саве стигло појачање и кренули су у одлучан контранапад да би се пробили према Бановом Брду и даље ка Раковици. Успели су у првом контранападу заузети школу и ту су стали.

До 19.октобра непријатељ је у својим рукама држао само Калимегдан, Палату Албаније, Теразије, и ужи рејон Савског моста и делове Чукарице. Деветнаестог на 20.октобра непријатељ је почео да прегрупише снаге и да нека места напушта.

Око 6 часова 20. октобра 3. личка бригада је упућена са три батаљона из рејона Шумадијска улица -Медицински факултет да заједно са једним пуком Црвене армије заузме и ослободи Чукарицу, док је њен 1. батаљон и даље остао у Сарајевској улици. Чукарица је концентрично нападнута у 14 часова удруженим снагама 3. бригаде и пука црвеноармејацауз јаку артиљеријску подршку. Непријатељ се упорно и одлучно бранио све до мрака, а тада је гуменим чамцима и сплавовима успео да пређе Саву уз велике губитке. На леву обалу Саве стигло је око 800 војника; остали су заробљени или изгинули. После поноћи Чукарица је већ била ослобођена, а са њоме и цео Београд.

Трећа личка бригада је након ослобођења Чукарице, по наређењу Штаба 1. пролетерског корпуса, задржана у граду и распоређена у Сарајевској и Босанској улици, на Зеленом венцу и Топчидерском брду. Ту се наредних дана одмарала и сређивала, дотеривала одећу и обућу и увежбавала парадни корак јер је била одређена да учествује у дефилеу дела јединица које су ослободиле Београд. Након одржаног свечаног дефилеа пред Врховним командантом на Бањици 27. октобра, 3. бригада је већ сутрадан кренула у Срем у састав своје дивизије, која је већ достигла рејон Руме……………………………….