Међународни дан сећања на жртве Холокауста обележен je, у недељу, 28. јануара, са почетком у 11 часова, код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату, у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логора на Старом сајмишту у Београду.

Централној државној церемонији полагања венаца и одавања почасти присуствовали представници Народне скупштине Републике Србије, председник ВЛАДИМИР ОРЛИЋ, Владе РС, Први потпредседник Владе и Министар иностраних послова, ИВИЦА ДАЧИЋ и Министрица културе, МАЈА ГОЈКОВИЋ, али и као специјални изасланих Председника Р.Србије, АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА, која се након церемоније полагања венаца, обратила присутнима, представници Града Београда, секретар за управу, Срђан Зораја, Савеза јеврејских општина Србије, Јеврејске општине Београд, Јеврејске општине Земун, Националног савета Ромске националне мањине, Меморијалног центра ,,Старо сајмиште“, Музеја жртава геноцида, чланови дипломатског кора, као и бројни представници удружења грађања и удружења за неговање традиција, међу којима и представници Удружења 6. и 35. Личке дивизије, из Београда, од 10 чланова, МИРЈАНА ЛАЛИЋ, МАРИЈА ОБРАДОВИЋ, СЊЕЖАНА МИХАЈЛОВИЋ, АНКИЦА ПЕТРОВИЋ, ЉУБИНКА БОЈОВИЋ, БРАНКА МОСУРОВИЋ, БОГДАН ЂУКИЋ, ДУШАН СУРЛА, РАДОВАН ОБРАДОВИЋ и ВЕЉКО ЖИГИЋ. Којкоји су, у име Удружења, положила венац и жртвама одала заслужену почаст (Бранка Мосуровић, Сњежана Михајловић и Радован Обрадовић)!

Међународни дан сећања на жртве Холокауста обележава се од 2005. године, доношењем Резолуције Генералне скупштине Уједињених нација. Дан, када је 1945. године ослобођен концентрациони логор Аушвиц-Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи, Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је као дан људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, као и стално присутне опасности од расне, националне и верске мржње, заснованих на предрасудама.Други светски рат однео је преко шест милиона недужних жртава. Аушвиц, Треблинка, Маутхаузен, Дахау, Мајданек, Топовске шупе, Јасеновачки логори смрти, Старо Сајмиште, Јајинци, логор „Црвени Крст“ у Нишу, само су нека од масовних стратишта невиних жртава.

Организатор државне церемоније је Влада Републике Србије и Одбор за неговање традиције ослободилачких ратова Србије“.

Maja Гојковић је у обраћању након полагања вијенаца рекла да је једна од најважнијих историјских лекција Холокауста да се мора марљиво радити на јачању свијести о хуманости и универзалним вриједностима и истакла да Србија наставља да пожртвовано ради и бори се да се зло геноцида не понови. „Морамо се супротставити екстремизму и мржњи где год се појаве и чим се појаве. Неопходно је да се забораву и злу супротставимо заједно и одлучно“, навела је Гојковићева. Она је подсјетила да је Србија међу првим земљама на свијету усвојила закон о враћању имовине жртвама Холокауста без правних насљедника. Гојковићева је додала да Србија упорно обнавља меморијале, као што је Централна кула Старог сајмишта и многе друге и да неуморно преноси знање свима који хоће да чују о страдању Јевреја, Рома и Срба на безбројним ужасним стратиштима. Она је напоменула да је прије три дана потписала Споразум о обнављању изложбе у Блоку 17 у нацистичком логору „Аушвиц“. Гојковићева је након тога са директором Меморијалног центра Старо сајмиште Кринком Видаковић Петров обишла Централну кулу на Старом сајмишту, гдје се приводе крају радови на рестаурацији овог историјског објекта, који ће у цјелини служити као јавни изложбени простор Меморијалног центра. Скупу су присуствовали, између осталих и амерички и руски амбасадори у Београду Кристофер Хил и Александар Боцан-Харченко.

Шта је био Холокауст?

Холокауст је био покушај нацистичке Намачке, њених савезника и колабораната да убију европске Јевреје. Током шест година Другог светског рата, систематски, бирократски прогон и угњетавање које је спонзорисала држава и организовала влада, резултирало је смрћу шест милиона европских Јевреја широм континента.

Прогон Јевреја у Немачкој почиње 1933. године, готово одмах након доласка нациста на власт. Међутим, систематско, масовно убијање Јевреја, догађа се током Другог светског рата. У почетку је то значило гетоизацију и масовна стрељања у Централној и Источној Европи. Потом, између 1941. и 1945. године, почеле су депортације у центре за убијање као што су Аушвиц, Треблинка и Белзец, прво са локација у окупираној Пољској, а потом из целе окупиране Европе. Ову фазу систематског убијања Јевреја нацисти су називали Коначно решење јеврејског питања.

Међутим, у Совјетском Савезу Јевреји су већином убијани у масовним стрељањима: скоро трећина жртава Холокауста је убијена у близини места где су живели, без транспоротвања у гета или логоре. А ни нацистичка потрага за јеврејским жртвама није била ограничена на Европу: Јевреји из Триполија су депортовани у Берген-Белзен, а други из Бенгазија у радни камп у Аустрији.