ПРАЗНИК СРЕТЕЊЕ – ДАН ДРЖАВНОСТИ СРБИЈЕ – НЕРАДНИ ДАНИ: 15. и 16. Фебруар 2024. године!

Иначе, у Србији се Сретење као Дан државности (15/16. фебруар) прославља од 15. фебруара 2002. године, према Закону о државним и другим празницима донетим 11. јула 2001. године.

Србија слави Сретење – дан државности која је баш 15. фебруара обликована на два начина – Првим српским устанком 1804. године и првим Уставом Књажевства Србије 1835. године, тада једним од најдемократскијих у Европи.

15.02.2024. Централна државна церемонија поводом Дана државности Републике Србије

Изасланик председника Републике и врховног команданта Војске Србије Александра Вучића, потпредседник Владе и министар одбране Милош Вучевић предводио је данас Централну државну церемонију поводом Дана државности Републике Србије, код Споменика вожду Карађорђу у Орашцу.

Данашњој свечаности присуствовали су председник Републике Српске Милорад Додик, чланови Владе Србије, представници државних институција Републике Србије и Републике Српске, припадници Министарства одбране и Војске Србије, представници дипломатског и војно-дипломатског кора и бројни грађани.

Обележавање Дана државности почело је поменом Карађорђу и устаницима који је служио епископ шумадијски Јован са свештенством. Том приликом, венце на споменик вођи Првог српског устанка положили су министар Вучевић и председник Републике Српске Додик.

Обраћајући се присутнима, министар Вучевић истакао је да је једна од основних околности које формирају личност сваког човека његова прошлост, као и прошлост његове породице, предака и народа.

– Та прошлост представља једно невидљиво, али врло јако утемељење, оријентир како ћемо напред, путоказ и надахнуће да се сетимо ко смо и шта смо. То је дух прошлих времена и живо сећање на оно што нас обележава и што нас чини каквим јесмо. Свако ко је с резигнацијом одбијао да буде оно што јесте и што једино може бити, губио се у времену и простору. Покушавао је да се прикаже другачијим, различитим. Да вредности и тековине наше представи као ругло, да је све туђе лепше и боље. Некада је та негација себе и свога ишла и у самонегацију и аутошовинизам. У охолост презира према себи и своме – рекао је министар Вучевић и додао да се тај бунт против самога себе на крају увек завршавао погубно, јер се на тај начин увек радило у корист своје штете и да то важи како за појединце, тако и за читав народ.

Министар обране рекао је да нације и појединци утемељени у свом бићу имају велику предност, а то је да свесни себе, својих мана и врлина могу да бирају пут успеха.

• Постоји нешто што нам струји кроз крвоток, кроз мишице и цео организам. Нешто што надахњује нашу душу, што нас држи и вуче ка напред. То нешто је вера. Вера је све. Вера у себе и свој род. Вера у брата, у мајку, у оца, у Бога, у народ. Вера да смо били синови и кћери царски. Да је за оним брдима разорен двор и да је мојега цара баш тамо једном био јуначки збор. И вера да ћемо спокој наћи кад Србин више не буде роб. На овом је месту био управо један такав јуначки збор – нагласио је министар Вучевић.

Он је рекао да су наши преци те 1804. године, на данашњи празник, били надахнути вером и сном о слободи и равноправности.

• А не може бити да сељак створи ни из чега своју слободу у једној феудалној држави. Нема кроз историју света таквог примера. Не може бити да голи и боси победе светску силу. Не може бити да гладни, понижени и поражени устану из пепела и да их признају сви они у Европи и свету, који су зарад својих интереса првенствено бринули о здрављу, како су тада говорили, болесника са Босфора. Како да се не дивимо тој снази народној, тој жртви и вери која је створила ову нашу Србију из праха и пепела. Како да не призивамо, не певамо, не славимо оне који ништа нису имали, а створили су државу, који беху потпуно сами и остављени да умру. А који васкрснуше у слави и васпоставише данас нас – рекао је министар одбране.

Како је истакао министар Вучевић, лепота и величина наше прошлости осведочена је још једном на овај исти свети дан Сретења Господњег.

• Онда када смо 1835. године опет стварајући народну државу, државу по мери свих грађана, први у Европи уставом укинули ропство и феудализам, написали Устав који је до данашњег дана остао симбол демократичности, којим беху прокламована права и слободе свих грађана, независност судства, слобода кретања и настањивања, неповредивост стана и равноправност свих без обзира на веру и националност. Онда када је народни дух жеље за слободом и равноправношћу засијао неугасивим сјајем у нашој Србији тако да свакоме, у земљи и иностранству, увек у лице можемо да кажемо да је наша правна мисао била родоначелник људских права и слобода, уставне поделе на законодавну, извршну и судску власт. Ко то може да оспори и какав је то онда дух наш? И сада се поставља питање да ли је предност или недостатак да будемо утемељени у нашој прошлости и да нам она буде мотив за будућност? Да ли имамо чега да се стидимо – рекао је министар одбране.

Министар Вучевић истакао је да се српски народ поноси народним бићем и народном душом из које смо потекли и слободом коју смо освојили и стекли.

• Поносимо се што смо потомци оних који су целом свету показали да су способни да остваре слободу. И сваки пут када чујемо реч Србија ми се поносимо. Поносимо се, јер знамо и осећамо у венама својим колико је бесмртних предака наших пало за ову реч. И за сан о слободи и равноправности који се Србија зове. Сваки пут када користимо ту свету реч треба то да имамо на уму. То је наше утемељење и наша унутрашња снага, да уградимо себе у мозаик слободне и спокојне „Мајке Србије“. Нека живи дух наших предака данас кроз нас, а сутра кроз наше потомке и нека нас води у сигурну будућност – закључио је министар одбране и истакао да му је част што у име председника Републике Србије Александра Вучића данас у Орашцу може свима да честита Дан државности. Председник Републике Српске Додик, честитајући празник, указао је на значај саборности за српски народ и указао да је важно да велике и значајне празнике заједно прослављамо.

• То је тако захваљујући државном руководству Србије, на челу са председником Вучићем, који је имао осећај да све важне празнике и за Србију и Републику Српску славимо и обележавамо заједно. И посебно сам поносан што имам прилику данас овде да искажем своју срећу поводом такве одлуке председника Вучића и да искажем своје задовољство чињеницом да то траје осам или девет година у континуитету – рекао је Додик подсећајући на најзначајније историјске околности које су допринеле да данас овај дан прослављамо као Дан државности.

Први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић подсетио је да је цео тадашњи свет чуо да су Срби кренули у борбу за слободу и дивио се нашим прецима.

• Пре тачно 220 година на овом месту окупили су се највиђенији људи српског народа и донели једну од најважнијих одлука у нашој историји, решили су да крену у борбу за слободу коју су генерације пре њих сањали вековима. Имали су пред собом најузвишенији циљ који сваки човек и сваки народ могу себи да поставе. Ништа осим слободе и ништа мање од слободе за свој народ – истакао је министар Дачић.

Централна државна церемонија обележавања Дана државности традиционално се одржава, уз највише државне и војне почасти, у Марићевића јарузи у Орашцу, где је донета одлука о подизању устанка против Турака.

УСТАНАК, ПА УСТАВ ЗА ПОНОС!

На Сретење 1804. године, почео је Први српски устанак. Био је то зачетак нововековне српске државе. Тог дана 1804, група српских првака, наистакнутијих личности у Срба са простора негдашњег Београдског, односно Смедеревског пашалука, изабрала је Ђорђа Петровића Карађорђа за вожда, предводника устанка.

Збор се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, у срцу Шумадије. Уследила је одлука о подизању општег устанка против Турака, односно дахија, и избор Карађорђа. Била је то добро промишљена одлука због чињенице да је Карађорђе поседовао не само личне квалитете, одлучност и чврстину, већ и ратно искуство у склопу аустријских фрајкора 1788 – 1791.

Непосредан повод био је терор дахија односно догађај који је историографија запамтила као – Сечу кнезова. Дахије су тада намериле, и започеле, ликвидацију најистакнутијих Срба, што је довело до устанка. Терор дахија је тада уместо да спута бунтовност Срба заправо ненадано довео до распламсавања буне. Они су претходно 1801. убили београдског пашу, да би се самовоља потом увећавала до почетка устанка 1804.

Под вођством Карађорђа устаници су убрзо ослободили већи део пашалука. Буна је најпре захватила крајеве западно од Колубаре, Шумадију, потом Поморавље.

Четворицу дахија је иначе војвода Миленко Стојковић ухватио и погубио јула 1804, на дунавском, данас потопљеном, острву Ада Кале, у Ђердапу.

У првој фази битан момент био је Бој на Иванковцу, код Ћуприје, августа 1805. када су устаници потукли војску Хафиз паше, новопостављеног челника Београдског пашалука, који је у потпуности ослобођен 1807. године.

Исход Првог српског устанка одредио је мир Русије и Турске потписан у Букурешту 1812. године. Препуштање Србије било је последица чињенице да је почињао велики Наполеонов поход на Русију.

Уследила је Хаџи Проданова буна 1814, и Други српски устанак априла 1815. године, на Цвети, у Такову. Први и Други српски устанак 1804. и 1815. године, поступно су довели до образовања нововековне српске државе.

Велики немачки историчар Леополд Ранке назвао је тај период – Српска револуција. Карађорђевом буном 1804. године заправо је започео талас поступних ослобађања свих балканских народа од Турске, што је трајало током читавог наредног века. Грчки устанак и стицање суверености те земље 1821. такође су били плод српског узора.

Српска револуција, започета Карађорђевом буном на Сретење 1804. године, успешно је окончана деценијама потом, поред другог захваљујући мудрости и вештини књаза Милоша Обреновића. Карађорђе је током Првог српског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, непходних за поступно обликовање државног устројства, почев од хералдичких знамења, па до Велике школе, највише заслугом Доситеја Обрадовића, првог министра (попечитеља) просвете обновљене Србије, што се узима као далеки зачетак данашњег Универзитета у Београду.

Сретење је одабрано за Дан државности Србије и због чињенице да је 1835, на тај дан, у Крагујевцу, донет први Устав Кнежевине Србије, назван – Сретењски. Формални назив је тада заправо био Књажество. Његов творац, Димитрије Давидовић израдио га је по узору на француска уставна решења из 1791, 1814. и 1830, као и устав новообразоване Белгије из 1831. Давидовић је творац и термина – устав. Претходно је кориштен термин – конституција. Чему је уосталом придавано магловито значење.

Давидововић је устројио законско решење по највишим стандардима оновременог поимања политичких слобода, али сасвим непримерено приликама у којима се тадашња вазална Србија налазила. Између осталог, у то време, ни Аустријско царство, ни Турска, ни Русија, нису имале уставе.Управо те земље извршиле су притисак да се од Сретењског устава одустане. На снази је формално правно био 55 дана.

Сретењски устав био је подељен на 14 поглавља, и садржао је 142 члана. Предвиђао је пуну поделу власти на законодавну, судску и извршну. Замишљено је да Књаз и Совјет деле извршну власт. Веома важно, Устав је прокламовао личну неприкосновеност, слободу кретања, занимања, пуну правну равноправност свих грађана. Феудални односи су сасвим одбачени, као и ропство. Поређења ради у Хабзбуршкој монархији феудални односи су били на снази, већим делом, до револуционарне 1848/49, у Русији до 1861.

Његов творац Димитрије Давидовић (Земун 1789 – Смедерево 1838) био је знаменити новинар, дипломата, министар. Карловачки ђак, у Бечу је студирао медицину, где је основао, заједно са Димитријем Фрушићем – Новине сербске, које је доцније пренео у Милошеву Србију. Убеђени следбеник идеја просветитељства, бавио се и књижевним радом, историографијом.

Последње године живота провео је у Смедереву, у немилости, скрајнут.

Устав који је написао, у поређењу са уставима европских земаља тог времена био је крајње слободоуман. Осим ретких изузетака попут Француске, Белгије, или САД. Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.