ДРВАР 25.05.1944. – 25.05.2024. – 80 ГОДИНА ПОСЛЕ
ДРВАР – У Дрвару је, 25.05.2024. године, обиљежено 80 година од њемачког десанта на Дрвар, а тим поводом положени су вијенци на спомен-обиљежје борцима Народноослободилачке борбе, те отворене изложбе “Споменик” и “80 година од Десанта”.
Више од 500 представника и поштовалаца Народноослободилачке борбе из свих дијелова некадашње Југославије, међу којима и представник Удружења 6. Личке дивизије, из Београда, МИРКО БОШЊАК, дошло је да би одали почаст и положили венце, партизанским борцима и народу Дрвара и Високе Крајине.
Начелник општине Душица Рунић изјавила је Срни да је веома важно његовање тековине Народноослободилачке борбе чија ће, како је истакла, ђела вјечно живјети.
“Наша је обавеза да чувамо и његујемо наше насљеђе и традицију”, рекла је Рунићева и подсјетила на активности обнове Споменика жртвама фашистичког терора који је порушен након посљедњег рата 1996. године.
“Дрварчани су дали много живота за слободу. Дрвар је град херој био и остао”, оцијенила је Трифуновићева.
Предсједник Савеза антифашиста и бораца Народноосолободилачког рата у БиХ Сеад Ђулић рекао је да су поменути Споменик срушили фашисти, те да данас из Дрвара шаљу снажну поруку – да је ово антифашистички град и град хероја.
Нијемци су под шифром “Коњички скок” 25. маја 1944. године у Другом свјетском рату почели ваздушни десант на Дрвар с намјером да униште Врховни штаб Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије.
Град је снажно бомбардован, послије чега су се спустили њемачки падобранци и једрилице, а ка Дрвару су надирале јаке снаге од Книна, Бихаћа, Бањалуке, Јајца и Ливна.
Јединице око Врховног штаба, укључујући Трећу бригаде Шестe личкe дивизије, која је у Дрвар стигла убрзаним маршем, пружиле су снажан отпор, нанијеле падобранцима знатне губитке и омогућиле извлачење Врховног штаба, а Први пролетерски и Пети корпус бочним ударима пореметили су њемачку операцију.
О Дрвару
Општина Дрвар, смјештена на надморској висини од 400 – 1962 м, омеђена планинама
Осјеченицом, Клековачом, Вијенцем, Шатором и Јадовником чије су надморске висине од 1100 м до 1962 м, има претежно умјерено – континенталну климу са дугим сњежним периодом (од октобра до априла) и преко 68% површине под шумама. Нема добар геостратешки положај и лоше је повезан са општинама у окружењу. Простире се на 589,3 км2, а броји према задњем попису из 2013. године 7036 становника.
Поред богатства шумама богата је водним ресурсом гдје је највећи водоток ријека Унац (око 63 км) који је, међутим, задњих година угрожен прекомјерном сјечом шуме. Од минералних сировина забиљежено је да постоје недовољно испитана налазишта руде угљена лигнита, а евентуално других сировина није познато. Међутим, бројним историјским догађајима, нарочито НОР-ом, када је познати Десант на Дрвар означио овај град као град херој, те природним потенцијалима, посебно у дрењини која је специфична за дрварско подручје, Дрвар може креирати своју препознатљивост, а на бази потенцијала шумарства и људских ресурса свој развој.
Кључне историјске чињенице
Дрвар се, као градско насеље, почео развијати крајем 19. и почетком 20. вијека са развојем индустрије. Међутим, шире подручје долине Унца било је насељено још у старом вијеку. Захваљујући шумском богатству и квалитетном дрвету привлачи инвеститоре и под аустроугарском влашћу постаје право индустријско мјесто. Баварски индустријалац Ото Штамбајз закупио је право на експлоатацију шума у подручју планинских масива Клековаче, Луњеваче, Срнетице и Осјеченице, те 1900. године почиње експлоатацију и прераду. Већ наредне године Дрвар је имао 2800 запослених радника.
Кроз историју Дрвара записане су бројне буне, устанци и борбе. У времену турске окупације БиХ, један од најчувенијих догађаја је славни устанак у Босни, који је трајао од 1876-1878. године. Кључне битке су вођене на западу Босанске крајине, између осталог и у дрварском крају и у његовој широј околини. Из поменутог сукоба издваја се име чувеног устаника Голуба Бабића.
Слободарске тежње народа Дрвара су доживјеле кулминацију 27. јула 1941. године када су започели вишегодишњу борбу против страних и домаћих окупатора и тај датум се дуги низ година обиљежавао као Дан устанка народа БиХ.
25. мај 1944. године ће остати записан као један од најзначајнијих датума. Тог дана је њемачка војска извела ваздушни десант на Дрвар, назван “Коњићев скок”. О храбрости Дрварчана тог дана, а и за вријеме цијеле народноослободилачке борбе у Другом свјетском рату, говорио је и сам Јосип Броз Тито. Он је 2. јуна 1974. године овај град одликовао Орденом народног хероја рекавши: “… То је збиља град херој…”.
Период рата 1992-1995. године на просторима бивше СФРЈ оставио је велике посљедице на Дрвар, како територијално одузимањем скоро 38% територије, тако и на становништво, које је комплет избјегло из својих домова по цијелом свијету.
Десант на Дрвар
25.05.1944
Десант на Дрвар под тајним именом Операција Коњићев скок (Рöсселспрунг) је био посљедњи њемачки покушај да се убије или зароби Тито, послије чега је он краткотрајно избјегао у талијански Бари и након тога на Вис да би након тога побједоносно ушао у Београд. Била је то уједно једина акција хватања Тита коју је особно иницирао Адолф Хитлер, наредивши је још средином 1943. Тад је Фирер у својој Вучјој јазбини у Растенбургу (данашњи Кетрзyн у Пољској) наредио команданту Друге њемачке армије генерал-пуковнику Лотару Рендулићу да утврди мјесто боравка Главног партизанског штаба (“Хауптстаб Тито”). Наравно – и његово уништење јер је Хитлер у то вријеме сматрао да ће западни савезници десант на Еуропу извршити баш на нашим просторима – на јадранској обали. У својој бити, овај десант била је
класична примјена тактичког Блицкрига, муњевита акција уз употребу ограничених снага у којој су основу њемачког напада сачињавали елитни 500. СС падобрански батаљун и 15. планински корпус.
Ограничени удио имале су и снаге НДХ, као и мање четничке јединице из Динарске дивизије у позадини акције. Такођер, за потребе операције Луфтњаффе јединицама на терену ставио је на располагање 100-тињак борбених и транспортних авиона и десантних једрилица. У складу с плановима, први њемачки борбени распоред најприје је падобранима спуштен у Дрвар, док су пјешадијске јединице слетјеле на оближње заравни. Све њемачке пјешадијске и моторизиране јединице из околних градова кренуле су након тога у концентрични напад према Дрвару из правца Бихаћа, Бање Луке, Јајца и Ливна. Те су јединице у току операције имале за циљ спајање са споменутим десантним јединицама у самом граду. У завршници, требало је ухватити Тита – “нашег најопаснијег непријатеља”, како је то у мемоарима написао Генералоберст Рендулић.
Операцијским планом предвиђено је да с вањских праваца наступају бројне њемачке и ограничене квислиншке снаге. Од Јајца – 13. ловачки пук 7. СС дивизије „Принц Еуген“ ојачан артиљеријским дивизионом. Из правца Мркоњић-Града ишао је Извиђачки одред 7. СС дивизије, а од Срба 384. пјешадијски пук с допунским батаљуном, извиђачким одредом и артиљеријским дивизионом 373. легионарске дивизије „Тигар“. Из правца Бихаћа нападао је 92. моторизирани пук, из Босанске Крупе Допунски батаљун дивизије „Тигар“ и Прва усташка ловачка пуковнија; из Бање Луке 202. оклопни гренадирски батаљун. Из Ливна су почели дјеловати дијелови 718. и 362. планинске дивизије и батаљун 4. пука “Бранденбург”, док је из Книна наступао 1. моторизирани пук „Бранденбург“ са скупином четника Динарске дивизије. Све те јединице, више од 20.000 војника, дуље су вријеме биле распоређене на фронтовима око јужног дијела Босанске крајине. У склопу камуфлаже правог циља, о којем су партизански обавјештајци имали ограничена сазнања, Нијемци су офензивно дјеловали на многим другим дијеловима фронта на ширем простору цијеле Југославије.
У периоду од 21. до 25. свибња 500. СС батаљун пребацио се у највећој тајности из Краљева на аеродроме у Церкљу, Боронгају и Лучком поред Загреба те у Зрењанин и Бању Луку.
У току опсежне припреме сви су припадници добили специфичне задатке, сваки је војник имао Титову фотографију. “Њантед Деад ор Аливе”, по могућности ипак жив за потребе пропаганде у Берлину. Уз Врховни штаб тада су у непосредној близини били само Пратећи батаљун и припадници Официрске школе, њих само 137, те остаци разних тијела нове државе јер је у Дрвару непосредно прије тога одржан Други конгрес Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије.
Рано изјутра 25. свибња ескадриле су у неколико прелета разорно бомбардирале град уништавајући претпостављене најјаче пунктове обране, при чему су настрадали и бројни цивили. Титов Пратећи батаљун још је у зраку убио велик број падобранаца, али се група “Пантхер” успјешно спустила у средиште града и након консолидације обране напала у правцу пећине накнадно схвативши да је партизански ВШ баш тамо. То су, наравно, схватили у ходу захваљујући интензитету отпора јер су у припреми плана имали криву информацију да је Тито негђе на Шобића главици, на “Цитадели”, коју су прву и најснажније напали, утврдивши се касније управо на том дијелу Дрвара. Око 9 сати Нијемци су већ овладали цијелим центром града, уништавајући обрану кућу по кућу, из којих су лимитирани отпор пружали бројни појединци.
Током СС-овског “чешљања” града у потрази за Титом направљен је прави масакр над становништвом. Кад је ситуација постала дословно критична, из Шиповљана су навалили слушаоци Официрске школе, њих само 137. У старту лагано наоружани само личним наоружањем, путем су се наоружали њемачким оружјем, које је на простор дјеловања избачено у контејнерима. Напали су њемачки бок, тукли су се дословно фанатично, као и Нијемци уосталом, јер су припадници 500. СС батаљуна “куповали рехабилитацију”, с обзиром на то да се радило о кажњеничком батаљуну. И за њих је “Рöсселспрунг” био питање живота или смрти. Кад је унаточ обостраном фанатизму превагу однијела бројнија њемачка сила, из правца Каменице и Трнинић Брега пристигли су спаситељи, до зуба наоружани борци Треће личке бригаде из састава Шесте личке пролетерске дивизије „Никола Тесла“. А било је то омогућено на основи сретно пресретнуте информације из ожујка 1944. па се спасоносним показала Титова ранија одлука да се дисперзиране јединице премјесте ближе Дрвару. Умијеће ратовања је у Другом свјетском рату више него икад сличило на шах у којем је и наизглед најмање важна информација могла донијети побједу или пораз.
Форсираним маршем Личани су прешли 15-ак километара брдовитог терена, дошли су дословно у задњи час. Око 10.30 заузели су све доминантне висове око Дрвара те су Нијемци морали одвојити већи дио десантних снага за заустављање напада, што је резултирало слабљењем притиска на пећину па је Врховни штаб напустио ужу зону ратног ђеловања и преко села Подови дошао до Потока на жељезничкој прузи Дрвар – Млиништа.
С Титом и његовом пратњом извукли су се и припадници руске и енглеске мисије и чланови неких америчких “војних делегација”.
И те мисије – руска, енглеска и америчка – биле су парцијалне њемачке мете у Дрвару с кодним именима “Москва”, “Лондон” и “Америка”, али су и они у већини сигурно напустили Дрвар.
Бијег из пећине ипак није значио коначни спас за Тита јер су борбе настављене и у данима након тога. У Потоцима је Тито наредио Петом корпусу (стациониран на потезу Бихаћ – Босански Петровац – Дрвар) да јединице Прве дивизије затворе прилазе Дрвару. Тиме се требало Шестој пролетерској дивизији омогућити уништавање десантног батаљуна, но иако су борбом прса о прса уз велике губитке Личани освајали кућу по кућу, на Шобића-Главици одржали су се остаци њемачких падобранаца. Притом је рањен и командант бригаде Милан Шијан. Напади на ушанчене падобранце обустављен је тек пред јутро 26. свибња кад је јака њемачка борбена група спасила сада већ очајне војнике СС-Хауптстурмфüхрера Курта Рyбке. Дрвар је нови дан дочекао у стравичном издању, сваки је кутак града био пун лешева цивила и војника обију страна, каос је био потпун.
Што се Тита и пратње тиче, они су били спашени, на наговор савезника у ноћи 3. липња одлетио је руским авионом у Италију с импровизираног узлетишта на Купрешком пољу. Два дана касније допловио је на сигурни Вис који је, међу осталим, штитио Балкан Аир Форце, савезничка јединица задужена за потпору партизанима у склопу Медитеранских зрачних снага.
Строго војнички и тактички гледано, операција је била тотални њемачки неуспјех. Они јесу заузели дио слободног партизанског територија, али је недосегнутим остао примарни циљ уништења главних партизанских штабова и установа. Унаточ тактичком повлачењу партизана и њиховим великим жртвама, имале су их и њемачке десантне групе у Дрвару јер им је из строја избачено 80 посто људи, што мртвих, рањених или несталих.
Стратешки резултат био је још поразнији за Нијемце, који су уништењем “главе” партизанског покрета хтјели из Југославије извући бројне јединице за ојачавање осталих фронтова. Како се то није десило, нацистичке снаге на југоистоку Еуропе (првенствено Армијска група Ф) остале су “везане” на Балкану, што је засигурно знатно убрзало слом нацистичке Њемачке.
У сваком случају, Десант на Дрвар остат ће запамћен као једна од епопеја НОБ-а, примјер невиђеног херојства слабијег у борби над надмоћним непријатељем опјеван у стиховима. “Кад је била борба код Дрвара, Шеста личка спасила маршала…
На путу у дводневну посету, други ред, десно, МИРКО БОШЊАК
У посети знаменитостима Босанске крајине, горе, пети с лева М.Бошњак, доле, први с лева на свечаном ручку