Удружење 6. личке дивизије, Београд

У “Кући цвећа“ и Музеју „25 мај“, у Београду, обележена ГОДИШЊИЦА СМРТИ ДРУГА ТИТА

Делегација Удружења, од 8 чланова, БРАНКА МОСУРОВИЋ, МАРИЈА ОБРАДОВИЋ, АНА ПЕТРОВИЋ, МИРЈАНА ВУЊАК ЖИКИЋ, ЉУБИНКА БОЈОВИЋ, МИЛИЦА ТОДОРИЋ, БОГДАН ЂУКИЋ и ВЕЉКО ЖИГИЋ, као део програма, у „Кући цвећа“, на гробним местима Друга Тита и Другарице Јованке, “ Ослободилачки ратови Србије – Неговања традиције“ , чију је реализацију подржао Секретаријат за социјалну заштиту градске управе града Београда, положила венац и цвеће и у име Удружења, одала и више него заслужену почаст! У Спомен књигу – Књигу утисака, испод унапред припрељен текста, у име Удружења, потписао се ВЕЉКО ЖИГИЋ, председник Удружења. Текст гласи:

Друже ТИТО!

Нека ти је вечна слава и хвала, за све оно што си радио и урадио, као Врховни командант НОВ Југославије, а касније и врховни командант ЈНА, али и као доживотни председник СФРЈ!

Да, наш Друже Тито, био си, јеси и бит ћеш део историје, коју си, својим радом и делима, писао и исписао!

Твоји Личани и други чланови Удружења 6. и 35. Личке дивизије из Београда“.

За Удружење, ВЕЉКО ЖИГИЋ, председник!

У Кући цвећа у Београду 04.05.2024.. године, обележено je 44 годинe од смрти Јосипа Броза Тита, доживотног председника СФРЈ који је управљао Југославијом пуних 35 година.

Носталгични, уста пуних прича о бољим, срећнијим временима, избледелих црвених марама, Титови пионири јуче су се са сетом присетили Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Понека суза у оку на помен друга Тита, али и даље пуни поноса што су, како су рекли, били и живели део историје – неке боље, светлије, у коју данас, признају, нису уверени.

Нису се питали за националност, они су другови и другарице……..

Свог југословенског пасоша се, наглашава, никад неће одрећи.

  • За мене су Тито и његова Југославија светиња. Нешто непоновљиво. Имали смо државника пред којим је цео свет стајао мирно. Он је у Белој кући запалио цигарету. А данашња власт, шета се по ходницима и чека да ли ће их бар неки службеник Беле куће примити на разговор…

Само будала може да каже да се није добро живело. Пуно ми је срце кад овде дођем, поклоним се, поздравим маршала. Долазићу овде докле год ме здравље служи – истакао је Гиоргије.

Међу неколико стотина људи који су дошли да одају почаст Јосипу Брозу, највише је било оних времешнијих, старих пионира, који су и током јучерашњег дана своје ордење поносно носили на реверима. Тако је на клупи, тик крај улаза у Кућу цвећа, сам седео чика Љупче (77) из Београда. Под тим именом, вели, сви га знају. Редован је сваке године, само сада долази сам јер су му, признаје, сви другови преминули.

  • Ево и сада сам се расплакао када сам се сетио тих времена. Било је лепо. Млади то не знају, али и многи старији заборављају да је некада најкраденији пасош био наш пасош. У сваку земљу смо без визе могли да одемо. Али ето… Било па прошло. Волим да се тешим да ће можда бити опет – прича, између уздаха, чика Љупче, поносно показујући своја одликовања. Ордење, признаје, радо носи. Добио их је, давне 1965. за војне заслуге.

Испунио обећање

Пред Кућом цвећа виориле су се заставе бивших југословенских република, али и оне некадашње, заједничке. Заклети да неће скренути са његовог пута, стигли су организовано из целе бивше Југославије, не кријући емоције. Младе и старе комунисте, осим породице, окупила је и носталгија за временом слоге и јединства. Зрелији међу њима истичу како су распад државе поднели тешко, а млађи да се на свој начин труде да премосте поделе.

  • У шест сати ујутру сам стигао у Београд. Из Штипа сам кренуо вече пре како бих међу првима дошао пред маршалову вечну кућу. Из Титовог доба најрадије се сетим радних акција. Био сам на радним акцијама Сећам се, 1951. година, маршал долази на радну акцију, са својим псом и двојицом пратилаца Стаде пред нас и упита: ”Имате ли ручак?”. Ми викнемо има, а Тито нам каже: “Ако нема, да ми одмах кажете, мора да има ручак”. И даље осећам жал за Титом – прича нам Ванчо Драгов из Штипа (86) одмахујући руком на упит о данашњем квалитету живота. Док је Тито владао, уверава нас, народ је имао све.
  • А сад? Ништа. За његове владавине кућу сам сазидао од своје фризерске плате. Деца су имала будућност… Данас, моја унука ми се јавља са Исланда Када је Тито умро, сви у Македонији смо стали мирно и плакали. Данас више нема таквог поштовања Сећам се, Тито је три пута долазио у Штип. Када је земљотрес погодио Скопље, дошао је и обећао да ће саградити Скопље боље него што је било. И заиста је то урадио – присећа се деда Ванчо.

Југословен до крајa – У својим брижљиво сачуваним униформама, са ордењем, у мајицама са Титовим ликом, са чувеним пионирским марамама и капама „титовкама“ са петокраком, ови Југословени оживљавају у сећањима неке лепше дане.

  • Тада сам са децом могао да идем на море 20 дана. Могли смо да се лечимо било где. Ја сам са здравственом књижицом из Бихаћа ишао у Скопље да се лечим. Радник је био заштићен у сваком погледу. Раније си завршавао школу и чекао те посао. Ја сам завршио војну школу када сам имао 20 година и тада сам већ имао стан. Како то да објасним данашњој деци? – пита се Јосип Порчић (67) из Бихаћа.

Полако и стрпљиво чекали су пред капијом Куће цвећа не би ли ушли и одали почаст Титу.

  • Раније је омладина имала перспективу, није се питало ко је Србин, Хрват, муслиман. Јесте се много радило, али смо знали за шта радимо – каже деда Суле Пашић (93) из Велике Кладуше.
    Крај њега стоји Властимир – Влајко Јевтић (79) из Лајковца – насмејани чикица са шајкачом и малом заставом Југославије у руци.
  • Иако ми је само отац радио, добро се живело. Био сам акцијаш, људи су се дружили, нико није марио за националност, сви смо се осећали као Југословени. Ја сам Југословен и то ће тако остати док сам жив – каже Влајко.

Јосип Броз Тито рођен је у Кумровцу у мају 1892. године, а тачан датум његовог рођења није познат, па је Титов рођендан слављен 25. маја као Дан младости. Тито је на челу Југославије био 35 година, извео је земљу из совјетског блока и био један од лидера Покрета несврстаних.
Тито је умро 4. маја у 15.05 часова. У 18.50 сви ТВ екрани зацрњени су на 30 секунди, а онда је спикер Миодраг Здравковић прочитао: „Умро је друг Тито“. Сахрани Јосипа Броза Тита 1980. године присуствовало је више од 200 истакнутих личности из целог света, међу којима су били Индира Ганди, Маргарет Тачер, Леонид Брежњев…
Сахрана Јосипа Броза Тита одржана је 8. маја 1980. године у Београду, где је по сопственој жељи сахрањен у зимској башти своје резиденције на Дедињу, која је након тога названа „Кућа цвећа“. Поред великог броја грађана Југославије, сахрани је присуствовало 209 делегација из 128 земаља света, због чега је званично проглашена за најпосећенију сахрану неког државника у историји. Сахрани је претходио пренос његових посмртних остатака Плавим возом из Љубљане, преко Загреба у Београд, где су три наредна дана били изложен у централног сали згради Скупштине СФРЈ. Овде су му грађани, домаће и стране делегације, у мимоходу одавале последњу почаст. Титова сахрана је директно преношена преко телевизије у Југославији и још 16 земаља света, а у неколико земаља је накнадно емитован цео снимак или важнији делови сахране, због чега је према подацима Евровизије проглашена за други најгледанији догађај у 20. веку, одмах после слетања Мисије „Аполо 11” на Месец, јула 1969. године. Титов гроб се налази у саставу Музеја Југославије и од сахране до данас га је посетило преко 18 милона људи.
Права мала Југославија формирала се испред Музеја Југославије, док су се придошлице радосно поздрављале на разноразним језицима и наречјима. Огрнути заставама бивше републике, седе пред Кућом цвећа заједно Мађари, Срби, Босанци, Словенци… Није им, кажу, важна тема националности, сви су они другови и другарице.

  • Има више од 20 година од када долазим на гроб друга Тита и другарице Јованке. Све што бих вам рекао, мало је за величину каква је био маршал. Имали смо шта други нису могли да сањају. Сећам се, некад су се Румуни и Бугари чудили и дивили нашем пасошу. А данас? Данас ми с чежњом гледамо њихове пасоше – каже за „Блиц“ Гиоргије Николов (60) из Кочана у Македонији, док у руци поносно држи Титову слику.

Гор, с лева, Б.Мосуровић, Ана Петровић, Љубинка Бојовић, Марија Обрадовић, М.Вуњак Жикић, В.Жигић, Н.Тодорић и Б.Ђукић, доле, положени венац и цвеће, на гробно место Друга Тита

С лева Б.Мосуровић и М.Тодорић, одају почаст Другу Титу

И на гробно место Другарице ЈОВАНКЕ БРОЗ

С лева, М.Тодорић и Б.Мосуровић, одају почаст Јованки Броз

У књигу утисака уписао се , горе, Вељко Жигић, доле М.Вуњак Жикић