Удружење 6. личке дивизије, Београд

Војвода Радомир Путник 1847–1917. ОБЕЛЕЖЕНА 107. годишњицa смрти

17. МАЈА 2024. ГОДИНЕ, у Београду, на Новом гробљу одржана комемоморација, полагање венаца и одавање почасти ВОЈВОДИ РАДОМИРУ ПУТНИКУ, поводом 107. година од његове смрти. Организатор комеморативног окупљања је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије Владе Републике Србије.

Поред министра Старовића венце су положили, Делегација Министарства одбране и Војске Србије, удружења грађана за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, као и представници борачких организација, међу којима и Делегација Удружења 6. и 35. Личке дивизије из Београда, од 11 чланова, МИРЈАНА ВУЊАК ЖИКИЋ, НИРЈАНА ЛАЛИЋ, СЊЕЖАНА МИХАЈЛОВИЋ, БИСЕРКА ЗДРАВКОВИЋ, МАРА БАСТА, БРАНКА МОСУРОВИЋ, ЉУБИНКА БОЈОВИЋ, МИРКО БОШЊАК, БОГДАН ЂУКИЋ, ВЕЉКО ЖИГИЋ и ДУШАН ОПАЧИЋ. У име присутних, као и у име Удружења и свих чланова истог венац су положили и одали почаст, М. БОШЊАК, М.В.ЖИКИЋ и М.БАСТА.

Делегација Удружења пре и током церемоније полагања венаца

Војвода Радомир Путник рођен је 24. јануара 1847. у Крагујевцу, где је завршио основну школу и ниже разреде гимназије, а потом ступио у Артиљеријску школу.

Као млад официр, по завршетку школовања, службовао је у артиљеријским јединицама. Током српско-турских ратова командовао је Рудничком бригадом. Посебно се истакао приликом ослобођења Ниша.

По завршетку ратова наставио је са стручним усавршавањем. Преведен је у генералштабну струку, предавао је на Вишој школи Војне академије.
У српско-бугарском рату 1885. био је начелник штаба Дунавске дивизије.

Мирнодопске године војне службе биле су обележене радом у Главном генералштабу, на дужностима начелника Спољног одсека, Оперативног одељења и помоћника начелника Главног генералштаба. Посветио се модернизацији српске војске, формирању савремених војних институција и образовању нове генерације генералштабних официра. Радомир Путник одшколовао је официре који су се током епохе ратова налазили на најзначајнијим командним и штабним дужностима у српској војсци.

Као политички неподобан пензионисан је 1896. године. Тада се посветио писању војних дела и хонорарном припремању официра за полагање испита. Реактивиран је након Мајског преврата и промене краљевске династије у Србији. Постављен је на дужност начелника Главног генералштаба.

У деценији која је претходила епохи балканских ратова пет пута је био министар војни. На тој дужности посветио се припремама српске војске за ратове, набавци савременог наоружања и војне опреме, као и побољшању и осавремењавању система обуке и наставе у српској војсци.

Током балканских ратова био је на челу Штаба Врховне команде. Успешно је руководио победоносним војним операцијама српске војске. Након Кумановске битке унапређен је у чин војводе.

Путник је идејни творац српског ратног плана за случај рата с Аустроугарском. Почетак Великог рата затекао га је на лечењу у Аустроугарској, одакле се, након низа проблема, вратио у земљу пред почетак Церске битке.

Предводећи српску Врховну команду у прве две ратне године често је из болесничке постеље издавао потребна наређења. Стар и болестан прешао је Албанију. Кроз албанске врлети на рукама су га носили његови војници. Смењен је по доласку у Скадар одлуком регента Александра, на груб и непримерен начин. За своју смену сазнао је по доласку на Крф, од благајника који му је донео заостале плате. С Крфа је отишао на лечење у Ницу, где је и умро 17. маја 1917. године.
Његови посмртни остаци пренети су у отаџбину и сахрањени на Новом гробљу тек 1926. године.

Војвода Радомир Путник био је један од највећих српских војсковођа, који је српску војску одвео у бројне победе.

Министар Старовић на обележавању 107. годишњице смрти војводе Радомира Путника

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић предводио је државну церемонију поводом обележавања 107. годишњице смрти војводе Радомира Путника.

,,Данас смо се окупили и на 107. годишњицу смрти одали почаст славном војводи Радомиру Путнику, једном од највећих војсковођа Србије, чије је наслеђе и допринос оставило дубок траг како у српској историји, тако и у колективној свести српског народа. Војвода Путник, као војни стратег, био је симбол храбрости, одлучности и пожртвованости. Био је вођа који је личним примером подстицао војнике да часно и савесно бране своју отаџбину. Његова мудрост, стратегија и војничко умеће који су били кључни у борбама, дефинисали су ток не само српске историје, него историје Балкана, али и Европе“, рекао је министар Старовић.

Старовић је додао да је народ док се присећа војводе Путника позван и дужан да, учећи кроз историју, како ону која се учи у школи, тако и ону која се препричава у српским домовима, преноси вредности лика и дела војводе Путника на будуће нараштаје.

,,Учећи о његовој посвећености, истрајности, храбрости и вери, сами себе учимо како се бори и како се чува слобода и правда српске државе“, поручио је министар.

Поред министра Старовића венце су положили делегација Министарства одбране и Војске Србије, удружења грађана за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, као и представници борачких организација.

Организатор комеморативног окупљања је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије Владе Републике Србије.