Удружење 6. личке дивизије, Београд

10. јуна 2024. – ОБЕЛЕЖЕНА 156 ГОДИШЊИЦА СМРТИ МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА!

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић предводио је државну церемонију поводом обележавања 156. годишњице смрти кнеза Михаила, која је одржана у Саборној цркви у Београду.

Поред министра Старовића, венце су положили представници Министарства одбране и Војске Србије, као и удружења за неговање традиција, борачке организације, међу којима и представници Удружења 6. и 35. Личке дивизије…. од 6 Чланова, МИРКО БОШЊАК, МИРЈАНА ЛАЛИЋ, МИРЈАНА ВУЊАК ЖИКИЋ, ЉУБИНКА БОЈОВИЋ, ДУШАН СУРЛА И ВЕЉКО ЖИГИЋ, грађани.

Организатор државне церемоније је Влада Републике Србије – Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Горе, с лева, М. Лалић, М. Бошњак, В. Жигић, Љ. Бојовић, М. В. Жикић и Д. Сурла

У име Удружења венац су положили, с лева, Д. Сурла, М. Бошњак и М. Лалић

ЗНАТЕ ЛИ ГДЕ ПОКАЗУЈЕ КНЕЗ МИХАИЛО? Одговор ће вас ОДУШЕВИТИ

Ово су ТАЈНЕ најпознатијег српског споменика

 

Престоничани су желели да одају почаст трагично погинулом кнезу Михаилу Обреновићу.

 

Када је давне 1882. године на тадашњи Позоришни трг, данашњи Трг Републике постављен импозантан споменик Кнезу Михаилу Обреновићу, тешко да су његов аутор, наручиоци и окупљена светина која је задивљено гледала призор могли да претпоставе да ће ово постати епицентер свих престоничких дешавања и омиљено место састанка свих оних који би да се у Београду виде и буду виђени. Ипак, догодило се управо то!

У том давном Београду, тадашњи престоничани су само желели да одају почаст трагично погинулом кнезу Михаилу Обреновићу, државнику који је коначно ослободио Србију од турске стеге и донео јој независност.

Прва иницијатива за подизање споменика јавила се у виду оснивања „Главног одбора за сакупљање прилога за споменик блажене памети кнезу Михаилу М. Обреновићу ИИИ“, 2. јуна 1868. Дакле, већ после неколико дана од убиства кнеза.

По тој иницијативи, предвиђено је било да се начине споменик у центру града, и спомен- капела на месту погибије кнеза Михаила у Кошутњаку – прича Неда Ковачевић, књижевница и Београђанка која је пописала све престоничке споменике.

На крају се одустало од капеле на Кошутњаку где је постављено само спомен обележје, али је споменик остао у плану. Након расписаног међународног конкурса за израду, много критика и полемика, посао је 1873. године поверен италијанском вајару Енрику Пацију.

Иако су поред споменика прошли безброј пута, многи Београђани не знају да он заправо симболизује ослобођење Србије од османске власти. Кнез Михаило показује руком на још неослобођене српске крајеве (НАПОМЕНА: Неки кажу да показује према ПРИЗРЕНУ…..)

За споменик, став коња и положај кнежеве фигуре, Паци је узор нашао у два коњаничка споменика – Козиму и Фердинанду Медичију у Фиренци.

Споменик је откривен 19. децембра 1882. године на Светог Николу, славу династије Обреновић. Свечаности је присуствовао и аутор који је тим поводом од краља Милана Обреновића примио орден Витеза таковског реда другог степена.

Ипак, Београђани су имали неке замерке…

 

После Пацијевог одласка у Фиренцу, у престоници је почело да се прича да је неко на откривању споменика замерио вајару што је кнез приказан без капе. Проширила се и гласина да је због те грешке вајар извршио самоубиство! Ипак, историјски подаци кажу да је Енрико Паци умро природном смрћу 1899. године у Фиренци.

Кнез Михаило Обреновић је био успешан дипломата и извојевао је од Османлија враћање српских градова Београда, Смедерева, Кладова, Сокоа, Ужица и Шабца. Знајући то, Паци је приказао кнеза не као победника на бојном, већ на дипломатском пољу, а имена ових градова се налазе на постољу споменика – закључује Неда Ковачевић.

(Курир.р/Историјски забавник)

 

Споменик на Тргу је свима познат, али МАЛО КО ЗНА ГДЕ ЈЕ ГРОБ КНЕЗА МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА

 

Трг у самом срцу Београда краси монументална коњаничка статуа Кнеза Михаила. Свакога дана, на хиљаде људи прође поред мермерног лика убијеног кнеза али колико њих зна где је он заправо сахрањен?

 

С обзиром да династија Обреновић није имала породични маузолеј, Михаило је сахрањен у Саборној цркви у Београду, у гробници његовог оца, кнеза Милоша.

 

Иако у сенци споменика на данашњем Тргу републике, гроб кнеза Михала представља монументалну скулптуралну целину која глорификује владавину и лик убијеног владара и никако се не сме занемарити.

 

Споменичку целину чине постамент, саркофаг и бронзана статуа са ликом арханђела Михаила. Постамент, налик мермерном столу, постављен је 1872. године. Он обухвата и мермерну плочу, уоквирену са два стубића, причвршћену о зид, на којој је угравиран натпис:

 

“КОЈИ ВЈЕРУЈЕ МЕНЕ АКО И УМРЕ ЖИВЈЕЋЕ. ЈОВАН 11,25 КНЕЗУ СРПСКОМ МИХАИЛУ М. ОБРЕНОВИЋУ III РОЂЕНОМ 4. СЕПТЕМБРА 1823, ПОГИНУЛОМ 29. МАЈА 1868 УДОВИЦА ЈУЛИЈА”

 

Изнад је постављен саркофаг, крајем 1874. године, израђен од бакра и украшен бронзаним елементима.

 

На прочељу, у средини, представљен је грб династије Обреновић са девизом “TEMPUS ET MEUM IUS“, односно “ВРЕМЕ И МОЈЕ ПРАВО”, њиховим породичним мотом. Грб чини штит са оцилима и крстом на чијим крацима су исписане године 1389. када се одиграо Косовски бој, и 1815. када је Милош Обреновић, оснивач династије, подигао Таковски устанак. У преносном значењу реч је о паду и поновном рођењу српске државе.

 

Штит опасује змија са круном на глави, симбол мудрости и амблем породице Обреновић, која гута себи реп, што симболизује вечност и будућност владајуће династије.