Удружење 6. личке дивизије, Београд

Међународни/СВЕТСКИ дан избеглица – 70 одсто мање миграната у Србији него прошле године

Према подацима УНХЦР-а, у мају 2024. године у свету је регистровано 120 милиона присилно расељених људи.

 

Број присилно расељених у свету досегао је нови историјски рекорд, показује најновији Извештај о глобалним трендовима Агенције Уједињених нација за избеглице (УНХЦР).

 

Бројка од 120 милиона до маја 2024. године представља дванаести узастопни годишњи раст присилно расељених људи, проузрокован новим и већ постојећим конфликтима, као и немогућношћу да се разреше дугогодишње кризе, наводи се на сајту УНХЦР.

 

Наташа Станисављевић, комесарка за избеглице и миграције, казала је за РТС поводом Светског дана избеглица да је у мају у свету регистровано 120 милиона присилно расељених људи.

Миодраг Линта, председник Савета Срба из региона, гостујући у Јутарњем дневнику, рекао је да у Србији и даље живи око 12.000 породица које су у статусу подстанара или живе у нехуманим условима.

Међународни дан избеглица се обележава сваког 20. јуна од 2000. године, када је овај датум усвојила Скупштина Уједињених нација, како би скренула пажњу на људе који силом прилика морају да напусте своје домове.

Агенција УН за избеглице објавила је „Извештај о глобалним трендовима“, који показује, између осталог, да је број избеглица драстично порастао.

„Климатске промене су нешто ново што се дешава у свету, поред сукоба и прогона, који су актуелни поседњих неколико година због чега су људи приморани да напусте своје домове и да нађу уточиште или нови дом, привремени или стални у другој земљи“, рекла је комесарка за избеглице и миграције Наташа Станисављевић у Јутарњем програму РТС-а.

Највећи број избеглица и присилно расељених људи углавном уточиште или свој нови или привремени дом налазе у суседним земљама.

„Близу 69 одсто свих људи који су расељени у свету своје прво уточоште потражили су код суседа“, навела је Станисављевићева и додала да се то нажалост може увидети и када је у питању бивша Југославија.

Највећи број људи који је тада дошао у Србију био је из Босне и Херцеговине и Хрватске, а тај број у том тренутку био је скоро 600.000.

„То је званичан податак према попису из 1996. године. Ако погледамо тај број у односу на број становника Србије, можемо рећи да је скоро сваки десети становник Србије у једном тренутку био избеглица“, истакла је комесарка за избеглице и миграције.

У свету највећи број избеглица је у Ирану и Турској, док је у Европи – Немачка на врху листе.

„Европска мигрантска криза или како је ми овде зовемо мигрантска криза резултирала је одређеним прихватањем избеглица у Немачку, то је било 2014. и 2015. године и то су људи којима је и даље неопходна међународна заштита“, рекла је Станисављевићева.

Од 2018. године до 2022. број миграната у Србији је константно растао, међутим, тај број је тренутно у опадању.

„У овом тренутку бележимо да је од почетка године кроз нашу земљу и наше кампове широм Србије прошло 8.700 људи. Ако погледамо те податке у односу на прошлу годину, Србија бележи смањење броја миграната више од 70 одсто“, истакла је Наташа Станисављевић.

Локалним самоуправама додељено је 400 милиона динара средстава за избелице.

„Средства су намењена локалним самоуправама које су се пријавиле на конкурс Комесаријата за избеглице и миграције пре свега за стамбено збрињавање, како избеглих лица, тако и интерно расељених“, истакла је Станисављевићева нагласивши да Србија има скоро 200.000 интерно расељених лица са Косова и Метохије.

 

Поводом 20. јуна, Светског дана избеглица, заштитник грађана Зоран Пашалић подсећа да је то прилика да се изрази поштовање и укаже на храброст, као и жртву свих оних људи који су остали без домова, имовине, а неретко и без својих најближих и били приморани да нови живот потраже на неком безбеднијем месту.

 

„Сваки човек има право на живот, слободу и безбедност, и то су темељна људска права. Зато је изузетно важно да у свакој прилици покажемо решеност да заштитимо та права, потврдимо хуманост и пружимо подршку свим људима са избегличким статусом у нашој земљи. То је најбољи показатељ да смо отворено друштво у коме је могућ достојанствен живот“, рекао је заштитник грађана Зоран Пашалић.

 

Заштитник грађана истиче да је Србија, током протекле три деценије примила више стотина хиљада Срба и припадника других националности који су морали да напусте Косово и Метохију, Хрватску, као и Босну и Херцеговину тако да и данас, боље од многих земаља у региону, укључујући и неке европске земље, разуме страхове и потребе избеглица које од 2015. године долазе из Северне Африке и са Блиског истока.

 

Пашалић указује на то да је питање збрињавања људи са угрожених подручја веома осетљиво, јер често немају лична докумената, не познају језик, као ни прописе и процедуре земље у коју долазе. Напомиње да су у посебном ризику рањиве групе које стижу без пратње, нарочито жене и деца, што је додатан повод да се непрекидно указује на сву комплексност положаја избеглица и важности решавања њиховог статуса.

Заштитник грађана континуирано прати положај избеглица у Србији и у оквиру Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) редовно обавља посете прихватним центрима за мигранте, као и центрима за азил, прихватилиштима за странце и транзитним зонама на међународним аеродромима.

У 2023. години обављено је пет посета ове врсте и то Прихватилиштима за странце у Пландишту и у Падинској Скели, уз посете Аеродромима у Београду, Нишу и Краљеву. Надлежним органима упућене су препоруке у циљу унапређења поступања и отклањања уочених недостатака.

Заштитник грађана је упутио и мишљења на Нацрт Закона о изменама и допунама Закона о странцима и Нацрт закона о изменама и допунама Закона о азилу и привременој заштити.