
ОБЕЛЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА ОСНИВАЊА КОСМАЈСКО – ПОСАВСКОГ ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА
Наведене активности – обележавања, Удружење реализује као део реализације Програма/Пројекта, „Неговање традиције ослободилачких ратова Срба и Србије“, чију реализацију је подржао град Београд, Секретаријат за социјалну заштиту, за период реализације април 2025/март 2026. године и Програма/Пројекта, „КО ПРОШЛОСТ ЗАБОРАВЉА, ОНА МУ СЕ ПОНАВЉА“, чију реализацију је подржало Министарство за рад, борачка и социјална питања, за период реализације од 6 месеци, 06. јун – 06. децембар 2025., којима се и овом приликом захваљујемо!
У част 2. јула – Дана Градске општине Сопот – на врху Космаја положени су венци на Споменик палим борцима Космајско-посавског партизанског одреда, у знак дубоког поштовања према храбрим синовима овог краја који су својим животима бранили идеале слободе, правде и достојанства.
На тај дан 1941. године, у сенци окупиране Европе и у духу непокора, формиран је Космајско- посавски партизански одред, под командом Коче Поповића. Као један од првих народноослободилачких одреда у Југославији, одред је одмах окупио пет чета и око 250 одлучних бораца, а из његових редова потекло је чак седам народних хероја – симбола жртве за виши циљ и боље сутра.
Споменик палим борцима на Космају, отворен 2. јула 1971. године на тридесету годишњицу оснивања Одреда, представља монументално сведочанство једног одлучног времена. Пет бетонских кракова, висине 30 метара, симболизују слободарску искру која се са Космаја проширила широм земље. Аутори овог изузетног дела су вајар Војин Стојић и архитекта Градимир Медаковић.
Достојанственом обележавању годишњице присуствовале су бројне делегације:
Градска општина Сопот, Градска општина Младеновац, СУБНОР Београда, УБНОР Сопота и Младеновца, СУБНОР Земуна, Смедерева и Аранђеловца, општински одбори СПС-а Сопота и Младеновца, делегација Удружења Шесте личке дивизије (6 чланова, ЉУБИНКА БОЈОВИЋ, БРАНКА МОСУРОВИЋ, КОВИЉКА ВУЧЕЛИЋ, МИРКО БОШЊАК, БОГДАН ЂУКИЋ и ДРАГАН СТЕВАНОВИЋ), Удружење резервних војних старешина Смедерево, као и делегација Потомака и ратника Србије 1912–1920 са Чукарице.
Присутнима су се обратили председник Градске општине Сопот, Живорад Милосављевић, и председник СУБНОР-а Београда, Боро Ерцеговац. У својим беседама подсетили су на истрајност, храброст и жртву Космајаца у борби против фашизма – борби која није била само оружана, већ дубоко морална и историјска.
Свечаност је завршена културно-уметничким програмом испуњеним емоцијом и поштовањем, у извођењу хора „Неуме“, док је програм водила Драгана Чолић, директорка Центра за културу Сопот.
Обележавајући ову годишњицу, Сопот чува сећање на јунаке који су својом борбом утемељили вредности мира, слободе и људског достојанства – вредности које и данас стоје као светло у временима изазова и подсећају нас на цену коју је слобода захтевала.


У име Удружења ванац су положили и одали почаст, с лева, Б. Ђукић, Б. Мосуровић и М. Бошњак

С лева, Д. Стевановић, Љ. Бојовић, Б. Ђукић, К. Вучелић, Б. Мосуровић и М. Бошњак

КОСМАЈСКО – ПОСАВСКИ п/о
Космајско-посавски партизански одред формиран је на Космају, 2. јула 1941. године. На том састанку учествовало је 40 комуниста Срезова космајског и посавског (Обреновац-Умка). Формиран је штаб и четири чете. За команданта одреда одређен је Коча Поповић.Прве акције почињу током јула исте године, ситне и крупне саботаже, рушење телефонских стубова, мостова, пруга, резоружавање жандармеријских власти, забрана рада органима окупаторске власти. Одред је првим акцијама почео да привлачи све већи број чланова и окупатор ради обезбеђивања шире околине Београда, пре свега комуникације преко пруге Београд – Ниш, августа 1941. године предузима офанзиву на Космај у којој учествује око 15.000 војника. Већи део одреда био је ван Космаја, а у борбама je погинуло 28 бораца Космајског одреда. Одред је новембра 1941. године захваћен првом непријатељском офанзивом и са осталим партизанским снагама повлачи се у Санџак. У тренутку напуштања свог подручја оперативног рада одред је бројао око 250 бораца. У Санџаку учествује у борбама, када почетком јануара 1942. године, добија наређење да се врати у западну Србију и одатле на своју територију, Космај.
Приликом повратка Космајски одред доживљава свој највећи пораз. Опкољен у атару села Тулеж близу Лазаревца на једном малом простору гине преко 30 бораца, а више од тога је рањено. Из тих борби преживело је свега 35 бораца. Од преживелих формира се једна чета да би се у пролеће 1943. поново формирао посебан Космајски одред који наставља са акцијама све до свог укључења у масовније партизанске формације у октобру 1944. године, у време борби за ослобођење Београда. Половином септембра 1944. године Космајском партизанском одреду је припојен Други тамнавско-посавски батаљон и он је реорганизован у Космајску народноослободилачку бригаду. Бригада је у октобру ушла у састав Шесте личке пролетерске дивизије „Никола Тесла“ и добила назив 22. српска бригада. Због претрпљених губитака, на Сремском фронту, бригада је расформирана 7. марта 1945. године. Одликована је Орденом народног ослобођења са златним венцем.
Споменик Космајском партизанском одреду
Споменик Космајском партизанском одреду (познат и као Споменик палим борцима Космајског одреда) је споменик који се налази на Малом вису, једном од три врха планине Космај. Споменик је изграђен 1971. године и посвећен је Космајском партизанском одреду, који је у току Народноослободилачког рата од 1941. до 1944. године дејствовао на овом терену. Налази се у селу Кораћица, у општини Младеновац и монументалних је димензија — основа споменика износи 18, а висина 30 метара. Аутори споменика су вајар Војин Стојић и архитекта Градимир Медаковић.
Споменик представља скулптурално-архитектонску композицију која се састоји из пет бетонских кракова, висине 30 метара, који симболизују слободарску и устаничку искру. С обзиром да се налази на једном од доминантних врхова Космаја — Малом вису (576 метара) и да је висок 30 метара споменик је убрзо по изградњи постао својеврсни знак распознавања Космајског краја и овог дела Шумадије. Између стубова, на тлу се налази кружни постамент који симболизује вечни пламен. На врху постамента се првобитно налазио бронзани поклопац, али је он украден, па је 2014. године приликом обнове на његово место постављен мермерни поклопац. По ободу бронзаног поклопца постамента исписан је текст — Младеновчани, Грочани, Смедеревци, Подунавци, Јесеничани, Поморавци, Београђани, Посавци, Врачарци и Космајци, 2. јули 1941. године, мај 1945. године.
Споменик је изграђен 1971. године, а свечано је отворен 3. јула исте године на тридесетогодишњицу формирања Космајско-посавског партизанског одреда. Такође, на овом месту је 8. августа 1941. године, приликом немачке офанзиве на Космај вођена борба између групе бораца Друге младеновачке чете Космајског одреда и Немаца, приликом које су између осталих погинули — командир чете Милан Милисављевић Жућа, курир Ваљевског одред Миливоје Радосављевић и члан Главног штаба НОП одреда Србије Бранко Крсмановић, народни херој.
У непосредној близини споменика налази се камени белег са натписом:
Другог јула 1941. године на овом месту формиран је Космајско-посавски партизански одред. Већ крајем јула од овог одреда настала су два нова Космајски и Посавски. За све четири године рата овде на капијама Београда није престала да куца слободарска пушка. За слободу је пало 5820 бораца и партизанских сарадника међу којима 3411 младића и девојака. Шеснаест бораца је проглашено за народне хероје.