Комеморативним скупом обиљежене 34 године од страдања српских РЕЗЕРВИСТА ЈНА, на Коранском мосту
Наведене активности – обележавања, Удружење реализује као део реализације Програма/Пројекта, „Неговање традиције ослободилачких ратова Срба и Србије“, чију реализацију је подржао град Београд, Секретаријат за социјалну заштиту, за период реализације април 2025/март 2026. године и Програма/Пројекта, „КО ПРОШЛОСТ ЗАБОРАВЉА, ОНА МУ СЕ ПОНАВЉА“, чију реализацију је подржало Министарство за рад, борачка и социјална питања, за период реализације од 6 месеци, 06. јун – 05. децембар 2025., којима се и овом приликом захваљујемо!
Удружење бораца Кордуна и Завичајни клуб Кордунаша организовали су у Земуну данас, на Малу Госпојину, испред споменика палим борцима у ратовима 1990–1999. „Они су пали непобеђени“ организовали Комеморативни скуп страдалима на Коранском мосту, у Карловцу, Р.Хрватска, њих 13, прије 34 године.
Чланови породица и остали присутни минутом ћутања су одали почаст жртвама, а затим су положени вијеци на споменик. На позив организатора наведеном скупу је присуствовала и Заједничка делегација Удружења ИЗБЕГЛИЦА ИЗ Р. ХРВАТСКЕ и УДРУЖЕЊА 6. И 35. ЛИЧКЕ ДИВИЗИЈЕ, од 11 чланова, БОСИЉКА ИЛИЋ, ЉУБИНКА БОЈОВИЋ, БРАНКА МОСУРОВИЋ, МИРКО БОШЊАК, БОГДАН ЂУКИЋ, ВАСА ГЛИГОРЕВИЋ, ДУШАН СУРЛА, ВЕЉО ГОГА, ГОРАН МИЛАДИНОВИЋ, ДРАГАН СТЕВАНОВИЋ и ВЕЉКО ЖИГИЋ, који су у име Удружења и у своје лично оме, положили венце и одали почаст!
Након тога замјеник предсједника Удружења бораца Кордуна Слободан Благојевић се захвалио свим удружењима што су се придружили Кордунашима и саосјећали у њиховом болу.
– У питању је најмонструознији злочин на Кордуну током рата деведестих година прошлог вијека. Завио је у црно тринаест породица као и цјелокупно становништво Кордуна. 21. септембар 1991. црним словима требао би бити уписан у савремену историју човјечанства. Овај датум је нажалост, урезан само у срцима породица страдалих кордунашких војника, као и свих нас овдје присутних који сваке године одајемо почаст нашим саборцима. Зато вас молим да никада не заборавимо овај датум, да се бар на овај симболичан начин одужимо невино страдалим жртвама са Коранског моста.
Народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта је подсјетио да је за овај монструозни злочин одговарао само један човјек.
– Имали смо фарсу од суђења која је трајала 23 године, и тај човјек, којем нећу да помињем име, осуђен је на увредљивих неколико година затвора. Сви други налогодавци и починиоци су остали на слободи. То је један од бројних доказа какав карактер има данашња Република Хрватска, и да хрватско правосуђе није ни независно, ни непристрасно.
Линта је подсјетио да је потребна државна институција Меморијани центар српских жртава на простору бивше Југославије како би се на плански и системски начин његовало сјећање на страдање српског народа. Као и да се сви морају залагати за истину о карактеру рата, и да увијек понављају да Срби нису били агресори и злочинци, него да су водили одбрамбене ратове.
Чланови Пјевачке група Петрова гора Кордун из Београда отпјевали су пјесму На Кордуну гроб до гроба, а Милош Крнета прочитао неколико пригодних пјесама.
Вијенце су положили Удружење бораца Кордуна, Завичајни клуб Кордунаша, Удружење ветерна Црвене беретке, Удружење Завичај, Удружење Славонија у срцу, Удружење бораца 6. и 35. личке дивизије, Удружење Кордунаша, потомака и пријатеља Кордуна, Удружење избеглица из Републике Хрватске, представници СУБНОР-а Земун, Удружење Срце хероја.
Како је за Српско коло реко Ђуро Шкаљац на данашњи дан 1991. године преко ријеке Коране припадници специјалних јединица МУП-а Хрватске и Зенги заустављају два камиона са припадницима ЈНА који су превозили војнике редовног и резервног војног састава из касарне Мекушје у касарну Логориште. Одмах је заробљено 27 припадника ЈНА који су били у камиону, упућени су им погрдни изрази и псовке. Наређено им је да одмах предају оружје, што су и учинили, мислећи да ће тако избјећи сукобе. Тада је услиједило физичко малтретирање од стране припадника МУП-а Хрватске и Зенги над заробљеним припадницима ЈНА. Ударали су их кундацима по рукама и ногама. Када се заставник Никола Бабић побунио против толиког малтретирања један припадник Зенги га је убио ножем, тј. заклао. Затим је и други војник ЈНА убоден два пута ножем у леђа, а потом је убијен рафалом из аутоматске пушке. Остали војници су морали да се поређају поред ограде моста на Корани. Видећи шта им се спрема, три војника Бранко Маџарац, Душан Мркић и Небојша Јаснић су скочили преко ограде моста у Корану. Остали који су остали на мосту, сем Светозара Шарца су убијени. Прво су им пуцали из аутомастких пушака у ноге, а онда док су рањени лежали на земљи једног по једног су убијали на најстрашнији начин, углавном ножем.
УКРАТКО О ЗЛОЧИНУ:
На данашњи дан прије 34 годинe припадници хрватских снага су на Коранском мосту, у Карловцу, извршили масакр над 13 РЕЗЕРВИСТА/ ВОЈНИКА ЈНА међу којима су неки били и заклани.
Из Информационо-документационог центра “Веритас” наводе да је ово један од првих злочина почињених у рату деведесетих година, за који је до сада осуђена само једна особа, иако докази јасно указују да су учествовале најмање три особе.
Припадници хрватске полиције и Збора народне гарде су 21. септембра 1991. године испред моста, на реци Корани, зауставили два војна камиона у којима су се из касарне “Мекушје” у касарну “Логориште” превозили припадници активног и резервног састава ЈНА.
Након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени они су одложили оружје, а једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена је у просторије полиције, док је друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена пешице преко Коранског моста.
Чим су ступили на мост појавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и почела крвави пир над њима.
– Тринаесторица су ликвидирана, неколико клањем у лежећем положају, а већина хицима из аутоматског оружја у стојећем положају. Тројица су се, међу њима и један са тешким повредама, спасили скоком са моста, док се четврти током ноћи са тешким повредама искобељао испод мртвих сабораца – наводи се у саопштењу.
За овај злочин у мају 1992. године започео је кривични прогон карловачког специјалца Михајла Мише Храстова, а завршио се у мају 2015. године пресудом Врховног суда којом је осуђен на четири године затвора због кривичног дјела против човечности и међународног права – противправним убијањем и рањавањем непријатеља.
Хрватско правосуђе је током 23 године суђења донело укупно седам пресуда Храстову за исто дело, да би га на крају ипак прогласило злочинцем, паралелно од њега правећи и жртву и пуштајући га 14 месеци пре истека казне на условни отпуст, наводе из Информационо-документационог центра “Веритас”.
Према анкети неких хрватских медија, девет од 10 Карловчана и данас сматра да Храстов није злочинац, него херој.
– Иако докази указују да је у ликвидацији резервног састава ЈНА учествовало најмање три лица и да је пуцано из најмање два различита оружја, надлежно хрватско тужилаштво се још не оглашава о питању евентуалног проширења оптужбе на остале извршиоце и наредбодавце овог једног од првих ратних злочина, у рату деведесетих година прошлог века, над припадницим ЈНА, у то време једине легитимне и регуларне војске у држави СФРЈ, у чијем саставу је формално-правно још увек била и Хрватска – истиче “Веритас”.