Европски сан о Европској заједници (ЕЗ) као остварењу идеала „демократије и људских права“ се претворио у ружну стварност корпоративног, технократског фашизма – без икаквих права?
Фашизам је државно уређење чија је главна особина ограничавање људских права ради бржег напретка у обећани „бољи живот“. По дефиницији, ради се о споју ненародне и централизоване власти са интересима крупног капитала као примарним. Свог највећег противника фашизам види у – слободи говора, односно самосталног размишљања!
За разлику од Фашизма, Антифашизам није идеолошко, нити политичко увjерење, већ дубоко људско опредjељење за мир и слободу, а против национализма, мржње и расизма. Највећа тековина антифашистичке борбе је побjеда у Другом свjетском рату, над највећим злом у историји човjечанства, нацистичком Њемачком и њеним савезницима, која је негирала саму идеју слободе и човjечности. У основи антифашизам је хуманистичка идеја, која заговара бескомпромисан отпор злу и неправди. Иако је фашизам побjеђен у Другом свjетском рату, идеологија фашиста и нациста није престала да живи. Данас у Европи, па тако и у региону постоје јаки десничарски и националистички покрети, па самим тим што постоје, исти негирају суштину антифашизма, односно суштину антифашистичке борбе, која је дубоко укорјењена у духу Српског народа, у цијелини! А шта тек рећи за „историчаре“, који заговарају тезу да Независна држава Хрватска (НДХ), није фашистичка творевина, а самим тим и да усташе нису фашисти, већ „борци за слободу“?
Екстремисти, националисти, расисти, фашисти и ко зна како већ, који данас „дивљају“ Европским градовима, само су једна од „РАК РАНА“ свијета у којем живимо и то најодвратнијег, али и најупадљивијег диjела свиjета и ништа више од тога! Против истих, на сваком миjесту, у свако доба и у свако вриjеме, треба се борити истином и само истином и никако другачије, како би се исти неутрализовали, а никако истима постати јавни непријатељ „број један“! Зашто, па зато што се усмjеравањем „рефлектора“ (пажње јавности) на њих, привлачи општа пажња и „подгрjевају се срца“, а самим тим и дозвољава се профилисање оног што их окружује и што их производи? Исто, не значи да треба прећутати овај аспект и то само због „добро сусједских односа“, већ треба поћи од реалности и запитати се, како је могуће да прије нас то нису могли, а покушали су, многи други, да „одстране наведено зло“ и то 20-их, 30-их, 40-их, па и 90-их година прошлог виjека, кад је мржња, расизам, а самим тим и фашизам доминирао и „брутализирао“, па самим тим потребно је да се запитамо, а како да ми то учинимо данас, како, на који и какав начин?
Борци 6. и 35. Личке дивизије и народ Српског дијела Лике, чврсто су вjеровали у идеју Aнтифашизма, НОР-а и револуције, у сопствене снаге, у братство и јединство, па самим тим и у побjеду и љепшу будућност.
ЗАТО СУ И ПОБИЈЕДИЛИ
„У спомен борцима, знаним и незнаним јунацима и прегаоцима 6. Личке дивизије, јуначком народу кршне и поносне Лике, и њиховим непребројаним жртвама НОР-а, 1941/45. године, посвећујем овај текст, уз поруку,
НИКАДА ВАС НЕЋЕМО ЗАБОРАВИТИ,
ЈЕР СУ ВАША ДЈЕЛА БЕСМРТНА!
6. Личка дивизија, горе, у СРЕМУ, 1944. доле, У ДАЛМАЦИЈИ 1943. године