Данас, 10.12.2021. године, на Новом гробљу у Београду, у присуству бројне родбине, пријатеља, комшија и чланова Удружења (Укупно 14 и то: Марија и Радован Обрадовић, Сњежана Михајловић, Добривоје Симић, Мирко Бошњак, Стеван Милошевић, Милан Тишма, Мирјана Лалић, Душан и Исо Рапајић, Милиц и Наташа Тодорић, Слободан Пртина и Срђо Ћуран), испратили смо на пут без повратка, АНДРИЈУ РАШЕТУ, генерал пуковника. У име Удружења и у своје лично име и у име своје породице, бираним речима се опростила Марија Обрадовић.

Андрија  Рашета (09.12.1934. – 07.12.2021.), једини посљератни лички генерал-пуковник, заувек нас је напустио у својој 87-ој години.

Рођен је, као најстарије дијете Душана и Ђуке Рашете на празник Светог Алимпија Столпника 1934. године у Доњем Лапцу, да би, како то православни обичаји и налажу био крштен у јануару 1935. године у мјесној цркви посвећеној Силаску Светог Духа. Након њега рађају се сестре Душанка и Милка, а касније и брат Мића. Рашете славе Светог Николу, а како му  је отац Душан (крштено име Илија) био једва пунољетан приликом његовог рођења, највећи утицај у његовом васпитању имала је баба Јека (рођена Дураковић).

У вријеме Другог свјетског рата Андрија креће у школу у Доњем Лапцу гдје завршава прве три године основне школе, а потом се 1946. године са породицом у савезној колонизацији сели у Апатин гдје 1950. године завршава малу матуру.

Као официр ЈНА 1963. године учествовао је у мировној мисији УН на Синају у арапско-израелском рату вођеном око превласти над Суеским каналом. Ко је тада могао да наслути да ће се три деценије касније мировњаци преселити на југословенске просторе, а Рашета бити овлашћени преговарач ЈНА.

Прије 30 година пензионисан је Андрија Рашета. Његова војничка каријера јединствена је због чињенице да се као потомак устаничке Лике, која је дала небројено официра, издвојио као једини генерал-пуковник након Другог свјетског рата.

За историју ових простора посебно је значајна посљедња година каријере генерала Рашете који је обављао дужности команданта дивизије, начелника штаба Пете војне области са сједиштем у Загребу и замјеника начелника Генералштаба ЈНА.

„Код пензионисања генерала постојао је обичај да се са њим најприје обави разговор. Међутим, мени нико ништа није рекао, само је стигао указ који је потписао предсједник Предсједништва Бранко Костић. Пензионисање ме није много погодило.  Од септембра ’91 до маја месеца ’92 године, пензионисано је око 120 генерала и нико их ништа није питао.

Мислим да нисам био по вољи Милошевића са којим се иначе никад нисам ни  чуо ни видио“, једном приликом је рекао сада покојни А.Рашета!

Био је један од оснивача Удружења 6. Личке….., председник и заступник Удружења у периоду 2013/2017. године….., увијек спреман да своје огромно животно и радно искуство пренесе на нас млађе. И зато, у име Удружења 6. Личке……… и у своје лично име, упућујем последњи поздрав и ЗБОГОМ генералу Андрији Рашети. У миру почивао, лака му црна земља била, а породици искрено саучешће!