Беорад – Лазаревац – Београд. Полазак у 09:15 часова преко пута хотела Београд (аутобуско стајалиште за Зелени Венац).  Возило: комби 8 +1 место. Превозник: „НЕДАЛ“ д.о.о. Београд. Возач: ЛАЛЕ!

1. МИЛИЦА ТОДОРИЋ – Вође пута – Делегације – 064 29 17 090

2. НАТАША ТОДОРИЋ                   – II –

3. МИРКО БОШЊАК – 064 13 24 561

4. СТЕВАН МИЛОШЕВИЋ – 064 11 77 744

5. НИКОЛА ТОДОРОВИЋ – 064 29 17 090

БРОЈ КОРИСНИКА: 5 +1 (возач)

ПЛАН И ПРОГРАМ РЕАЛИЗАЦИЈЕ:

1. Наведена програмска активност, као део реализације Програма, „ОСЛОБОДИЛАЧКИ РАТОВИ СРБИЈЕ – КУЛТУРА СЕЋАЊА, за период април 2021/март 2022. године, реализоват ће се захваљујући подршци Градске Управе града Београда, Секретаријата за социјалну заштиту, али и додатном ангажовању појединих чланова удружења, односно чланова Програмског Тима – ангажованих особа, задуженог за реализацију, не само наведеног програма, односно наведене програмске активности, већ задуженог и за реализацију Програма рада и активности удружења за 2021. годину, у целини!

2. У 11:00 часова – Присуствовање званичном  обележавању: Полагање венаца (Делегација Удружења, по ружу), погинулим борцима Колубарске битке, у Крипти / Спомен костурници Храма Св. великомученика Димитрија                             

3. У 11:30 – 12:00 часова наведене Делегације ће, код Споменика српском ратнику, у центру Лазаревца пололожити веннце (Делегација Удружења по ружу) и одати почаст погинулим борцима и жртвама ратова 1912/1918. Године.

4. 12:30 часова – Завршетак наведеног обележавања и повратак за Београд. У ресторану „КОД БРАЦЕ“, ручак, а трошкове сносили чланови Делегације – корисници!

5. 14:00 – 15:00 часова, повратак у Београд!

РЕАЛИЗАЦИЈА:

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор предводио је државну церемонију поводом обележавања 107. године од Колубарске битке у Спомен-храму са костурницом светог Димитрија у Лазаревцу, у чијој крипти почива преко 40.000 српских и аустроугарских војника. 

Церемонија полагања венаца и одавања почасти војницима страдалим у Колубарској бици одржана је и код Споменика српском ратнику у центру Лазаревца.

Организатор државне свечаности је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са општином Лазаревац.

Бенце су положили и представници Министарства одбране и Војске Србије, председник Градске општине Лазаревац Бојан Стевић, представници амбасада Аустрије, Мађарске и Словачке у Републици Србији, бројних општина, организација опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

11:00 – Храм Св. великомученика Димитрија – Обраћање представника Владе Србије и представника ГО Лазаревац. У Крипти Храма, полагање венаца и цвећа, уз културни програм.

У панорами Лазаревца лепотом и складом истиче се ХРАМ/ЦРКВА Светог великомученика Димитрија, подигнута на узвишењу изнад самог градског центра. Ова црква јединствена је грађевина и ван граница наше земље. У њеној крипти, на 37 м2, похрањене су кости настрадалих у Колубарској бици, највећој и најзначајнијој бици између српске и аустроугарске војске у Првом светском рату, вођеној крајем 1914. године. Са изградњом цркве почело се 28. септембра 1938. године, а довршена је 1949. године. У њеној крипти се налазе кости 20.000 српских јунака, заједно са костима 30.000 аустроугарских војника, што је јединствен случај у свету. Спомен костурница је редак пример хуманости једног народа који са својим погинулим војницима сахрањује и непријатељске.

Црква је грађена према архитектонском решењу цркве на Опленцу, по пројекту београдског архитекте Ивана Рика. Ово јединствено место у свету сваке године посети хиљаде туриста.

11:30 – 12:00 – Споменик српском ратнику, полагање венаца и цвећа!

Споменик Српском ратнику који се налази у самом центру Лазаревца подигнут је 1994. године на 80. годишњицу Колубарске битке; Споменик који симболично представља Српског ратника из Колубарске битке дело је академског вајара Драгана Николића из Београда.

О КОЛУБАРСКОЈ БИТЦИ

Колубарска битка није само највећа савезничка победа остварена током 1914. године, већ је и уџбенички пример вештог стратегијског деловања малобројније и слабије опремљене оружане силе која је из дефанзиве успела да ток борби преусмери у брзу и изненадну офанзивну акцију. Тактика, примењена од стране генерала Живојина Мишића, након победе на Колубари одликованог чином војводе, представља јединствени пример војно-стратегијског преокрета који је безмало пораженој војсци донео најзначајнију победу у читавом Првом светском рату.

Највећи број изгинулих у Колубарској бици, тачније 75 посто чине војници моравске јединице.

Каснија историјска дешавања, нарочито она после Другог светског рата, креирана од стране лојалних следбеника комунистичке револуције, начинила су једну историјску неправду ради очувања братства и јединства међу југословенским народима. Наиме, на предлог и наредбу тадашњег високог функционера комунистичке партије, Јована Веселинова, негде пред прославу педесетогодишњице  Колубарске битке (1964. год), број од 250.000 српских војника који су учествовали у Колубарској бици је у спомен- костурници видно избрисан и преправљен на 120.000, а све то на рачун осталих југословенских народа, који су истини за вољу учествовали у Колубарској бици, али засигурно не на нашој, српској већ непријатељској страни. Када је ушао у спомен – костурницу и видео на зиду бројку од 25.0000, рекао је „Много је то“, и без скрупуле и трунке поштовања према тим жртвама одокативном методом рекао нека то буде например 120.000. Шта друго рећи до „српска срамота“. Прекрајали смо историју, одрицали се наших предака, очева, дедова, игнорисали смо њихове жртве на којима данас почива наша држава и наша слобода, стидели смо се свога имена и зато нам се данас дешава то што нам се дешава. Плашим се да из историје нисмо ништа научили, те смо дужни поново да је проживимо.

Свим овим жртвама за љубав и слободу свих нас нека је вечан помен, слава и хвала. Амин.                      

(На основу казивања и дугогодишњег служења Богу у храму Св. Великомученика Димитрија у Лазаревцу протојереја ставрофора Живорада Јаковљевића).