
ЈЕДНОДНЕВНА ПОСЕТА ПРИГРАВИЦИ
У организацији Удружења 6. Личке…… данас је Делегација Удружења и представник Удружења 7. Банијске дивизије, од 7 чланова, ВЕСНА ЏУВЕРОВИЋ, МИЛИЦА и НАТАША ТОДОРИЋ, МИРКО БОШЊАК, СТЕВАН МИЛОШЕВИЋ, РАДОВАН ЗОРИЦА и НИКОЛА РАДИЋ, посетила Пригревицу и учествовала у мајским свечаностима, а поводом обележавања, Дана победе над фашизмом, Дана колонизације и Дана Месне заједнице!
А, ево и зашто смо посетили и зашто треба и даље да посећујемо Пригревицу!
УКРАТКО О ПРИГРЕВИЦИ
Име данашње Пригревице се мењало кроз шест векова дуг период, према препоставкама овај назив је везан и асоцира на место где сунце пригрејава. Име Пригревице се 1772. године први пут спомиње као једна реч Сентиванпригревица, а 1893. као Пригревица.
Католичка црква у Пригревици посвећена је Светом Јовану Крститељу, а изграђена је 1787. године од стране Дворске коморе, за време свештеника Јосефа Бернолака, бившег језуите. Располагала је изузетно вредним инвентаром, крижни пут је радио фламански мајстор из седамнаестог века. Барокна придикаоница је била под заштитом државе. Црква је спаљена у децембру 1991. године, а после разнета експлозивом. За овај чин нико није одговарао нити је спроведена истрага.
Пред наступом Црвене армије 1944. године становништво које је насељавало Пригревицу вршило је евакуацију у правцу Мађарске, транспорт је ишао преко Сомбора и Бездана. Нису сви становници отишли па је неколико немачких и мађарских породица остало у месту (око 150 породица). У ноћи између 21–22. октобра 1944. године у место улази Црвена армија (претходница) без борбе и отпора локалног преосталог становништва.
Почетком 1945. године у месту се формира Управа Народних добара која броји око тридесетак запослених лица и има задатак да сачува напуштену имовину и припреми за долазак колониста у место. У Војводину је током колонизације дошло око 286.000 хиљада људи који су насељени у 114 места у Војводини.
Свети Иван је добило назив Пригревица 14. маја 1947. године, кад је Народни одбор на својој седници донео одлуку да се место од тог дана назива само Пригревица.
Демографија
Место је колонизовано махом житељима Лике и Баније који и данас живе у Пригревици. С обзиром да је структура становништва које је досељено махом српске националости, данас у Пригревици апсолутну већину становништва представљају лица српске националности. Оваква структура је и у околним местима: Апатин, Кљајићево, Станишић, Бачки Брестовац и др. 97% становника Пригревице су досељеници из Лике и Баније, из разних места, на пример Госпић, Удбина, Доњи Лапац, Двор на Уни, Глина, Петриња итд.
Колонизација је текла организовано. Прво су се у полазним местима оснивала прихватилишта и сабирни центри, а онда се заједнички кретало на пут. Читава насеља су се налазила на прузи Загреб — Винковци — Нови. По доласку се вршио попис и додељивање кућа у зависности од броја чланова у домаћинству. Највећи део становника је стигао у Пригревицу у јесен 1945. године и пролеће 1946. године, око 94% свих колонизованих породица. Колонизација је настављена и даље мада у мањем обиму.
Први званични подаци о броју становника потичу из 1948. године. Тада је у месту било 5.129 становника, од чега 92% колониста. У каснијем периоду је број становника спорије растао а касније и падао до данашњег времена махом због смањења природног прираштаја као и миграције у градове и одласка на привремени рад у иностранство. До краја 1961. место је имало преко 880 насељених породица, односно око 4.800 становника. Претпоставља се да је половоном деветесетих због доласка лица избеглих из рата у Хрватској, Пригревица у једном тренуку бројала чак око 7.000 становника.
У насељу Пригревица живи 3999 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,6 година (40,5 код мушкараца и 44,5 код жена). У насељу има 1630 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93 (попис 2002).
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Према попису становништва из 2002. године Пригревица има 4.786 становника.
КОЛОНИЗАЦИЈА У ПРИГРЕВИЦУ 1945-48. ГОДИНЕ
Почетком октобра 1945. године образована је комисија за колонизацију у Пригревици. Прва породица је стигла 10 октобра 1946. а остале су дошле 29 октобра и неке у фебруару 1946. године.. У јануару 1946. године, дошли су Банијци. Последњи транспорт из Лике је био 21 маја 1947. године са 122 људи. Појединачно, око 40 породица је долазило до 1949. године. У Пригревицу је од 1945. до 1947. године колонизовано око 880 породица са 4.752 чланова ( даљем тексту се наводе породице а не домаћинства). Просечан број чланова породице је 6,2. Било је око 46% (2.181) мушког и 54, 4% (2.571) женског становништва, што је и разумљиво с обзиром да је много мушког становништва страдало у Другом светском рату. Страдали су у партизанским јединицама или у НДХ као жртве фашизма.
Носиоци колонизације су били борци, родитељи и удовице палих бораца. У 255 (30%) случајева носиоци колонизације биле су жене, а око 4% су биле чисто женске породице. Колонизовано је преко 400 удовица палих бораца. У завичај се вратило око 100 породица са 470 чланова (11,6%). Из Лике су колонизоване 468 (52%) породице са 2.535 чланова. Највише је колонизованих породица из бившег среза (котара) Госпић, затим следе Доњи Лапац, Удбина, Срб, коренички. У породицама је било просечно 7,1 чланова. Из Баније је колонизована су 377 породица, са 2.027 чланова, од тога 923 мушког и 1.104 (54,4%) женског пола. Просечно је у домаћинству било 5,4 чланова. Највише колонизованих лина, Петриња, Костајница. Из осталих крајева колонизовано је 35 породица, са 190 чланова.
По попису становништва 1948. године, у Пригревици је било 5.129 становника, што значи да се становништво још досељавало. Од тога су 92% били колонисти из Лике и Баније. Остали су били колонисти из других крајева. Али, треба нагласити да је село насељено колонистима, што је било ретко у време колонизације.
Презимена колониста из Лике 1945-1947. године
(број у загради је број породица истог презимена)
ГОСПИЋ (392 породице), град – Чанак:
Широка Кула: Ракић (20), Сердар (14), Кнежевић (12), Чанак (12), по 10 породица Дмитровић, Милеуснић и Човић, Вујновић (8) Паскаш (8), Ловрић (7), Ковач (6), Милисављевић (5), Узелац (5), Марић (4), Чубрић (4), по 3 породице Жужић, Рапајић, Класнић, Умиљендић, Штрбац, по 2 Јелић, Миљановић, Новковић, Суџуковић и по 1 породица Кораћ, Косановић, Одановић, Радмановић, Репац, Чубрило (укупно 167);
Острвица: Радмановић (12), Димић (9), по 3 породице Панџић и Половина, по 2 породице Бакић, Богдан, Кранчевић, Теслић, и по 1 породица Басарић, Галовић, Зобеница, Ковач, Наранџић и Цигановић;
Вребац: по 5 породица Драгосавац, Узелац и Мандарић, Наранџић (4), Крајновић (3), по 2 породице Новковић, Поповић, Угарак, и по 1 породица Балаћ, Павичић, Рајшић, Сунајко, Тодорић, Цетина, Црнокрак, Шакић, Шуша;
Могорић: Радаковић (9), Корица (7), Ђаковић (5), по 4 породице Илић и Маљковић, Чанковић (3), по 1 породица Басарић, Заклан, Кравић, Лазић, Милојевић;
Радуч: Калинић (6), Ћелић (5), по 3 породице Покрајац и Дејановић, Мркајло (2) и по 1 породица Врачар, Гајић, Гњатовић, Јелача, Дошен, Купрешанин;
Павловац: Новковић (8), по 2 породице Граовац, Доброта, Његомир, Томаш и Ћурчић, по 1 породица Бурсаћ, Драгосавац, Кораћ, Павковић и Теслић;
Почитељ: по 3 породице Витас и Узелац, по 2 породице Вуксан и Љубојевић, по 1 породица Маодуш, Мишчевић, Павлица и Поткоњак (ук.14);
Барлете: Басарић (6), Судар (4), Рајшић (3) и Рашета;
Дивосело: Почуча (4), по 2 породице Обрадовић и Поткоњак, по 1 породица Бјеговић, Вујновић, Драгаш, Плећаш, Рајчевић;
Медак: по 2 породице Загорац и Петровић, по 1 породица Љесковац, Маодуш, Марић, Михић, Узелац;
Орнице: Пјевач, Поткоњак;
Смиљан: Пејновић (3), 2 Вранеш, по 1 Богић и Лемнајић;
Мушалук: Бешић;
Завође: Ћурчић.
ДОЊИ ЛАПАЦ:
Град: Влатковић;
Дољани: Медић (4), Мајсторовић (3), по 2 породице Дошен, Радаковић и Филиповић, по 1 Дотлић, Дукић, Крнета, Обрадовић и Тепавац;
Добросело: Мандић (2), по 1 породица Војновић, Медић, Опачић, Половина;
Осредци: по 2 породице Зорић и Павковић, Бокан и Новковић;
Небљуси: Кењало (2), Чучак;
Суваја: Пуача, Рашета;
Брђани: Пувача;
Круге: Бешир, Влатковић;
Бротња: Вукас, Рађеновић.
УДБИНА:
Јошан: Мандић (4), по 3 Бањанин (3), по 1 породица Вранић, Диклић, Машић, Радаковић и Узелац;
Средња Гора: Баста, Дивјак;
Курјак: Матић, Шарац;
Мутилић: Поповић, Вулетић, Ђукић;
СРБ:
Град: Десница;
Натека: Дамјановић;
Купирово: Шијан (2), Калинић, Рашета;
КОРЕНИЦА:
Љубово: Ракић (2), Кнежевић;
Пећани: Свилар;
БРИЊЕ:
Град: Стокућа.
ЛИКА, непознато место:
Станисављевић (3), Иванишевић, Шкундрић, Марчетић, Обрадовић, Ђокић, Кнежевић, Лукић, Грковић.

Горе, с десна, Р.Зорица, М.Тодорић и Н.Радић, доле, с лева, С.Милошевић, В.Џуверовић и М.Бошњак, приликом церемоније полагања венаца


Горе, МИЛИЦА ТОДОРИЋ, доле, РАДОВАН ЗОРИЦА
