ОБЕЛЕЖЕН ДАН ПРИМИРЈА, НА НОВОМ ГРОБЉУ, У БЕОГРАДУ!
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и председник Одбора за неговање традиције ослободилачких ратова Србије Никола Селаковић, поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату, предводио је централну државну церемонију полагања венаца на Спомен – костурницу бранилаца Београда, у Првом светском рату, на Новом гробљу.
Заменица градоначелника Београда Весна Видовић положила је венац на спомен-костурницу бранилаца Београда 1914-1918, у оквиру централне државне церемоније поводом Дана примирја у Првом светском рату.
Венце на Спомен – костурницу бранилаца Београда у Првом светском рату положили су и делегације Министарства одбране и Војске Србије, представници удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, борачких удружења, међу којима и Делегација Удружења 6. и 35. Личке дивизије, од 5 чланова, МАРА БАСТА, МИРКО БОШЊАК, ДУШАН СУРЛА, СРЕТЕН РОДИЋ и ВЕЉКО ЖИГИЋ (у име Удружења и наведене Делегације, венац су положили М.Баста, М.Бошњак и С.Родић) и дипломатског кора.
Том приликом, министар Селаковић истакао је да су се Србија и српски народ за победу у Великом рату, крваво борили, уз помоћ својих савезника и да без те победе наша земља данас не би постојала у границама у којима данас постоји. Како је навео, без обзира на број становника и величину територије, том победом, српски народ се сврстао у велике народе на светској позорници.
„Поносно стојимо на месту које је симбол страдања свих српских хероја велике и славне историје, наше државе, војске и нашег народа. Стајаћемо ту и даље опредељени да побеђујемо“, истакао је Селаковић.
Према речима министра, Србија настоји да кроз изградњу културе сећања пренесе тај победнички дух и на нове генерације, да знају, да памте, да не забораве колико је скупом и високом ценом, животима наших предака, плаћена слобода, да бисмо ми данас живели у усправној, слободној и политички независној Србији.
„Чињеница да и данас постојимо, да се развијамо, да напредујемо, да јачамо економију, просвету, војску, свој дух, сведочи о томе да непријатељ није успео. Данас стојимо са пријатељима из дипломатског кора из разних земаља, који су пре 104 године били на различитим странама, а данас смо сви на истој“, навео је министар и нагласио да је управо та тежња ка истом, не само слободи за коју смо се борили, него развоју, просперитету , миру и добробити за читаво човечанство, величина победника, а некада и пораженог.
Данас, како је навео Селаковић, – обележавајући овај историјски дан, Србија је, на челу са председником Александром Вучићем, гарант безбедности на Балкану, даје потврду миру, и добрим односима који и даље трају и стоје као чврста основа наше и спољне и унутрашње политике, као темељ за наставак и унапређење међународне сарадње.
„Сећајући се ових прошлих времена, молећи се Богу да се такве страхоте и крвопролића никада више не понове, трудимо се да будуће генерације усмеримо, водећи се управо тим победничким духом, да победе на другим пољима“, истакао је министар Селаковић.
С лева, Д.СУРЛА, М.БОШЊАК,С.РОДИЋ, В.ЖИГИЋ и М.БАСТА
Горе, с десна, М.БОШЊАК, М.БАСТА и С.РОДИЋ, током церемоније полагања Венаца, доле, Заменица градоначелника Београда Весна Видовић
Српски добровољци у Великом рату ( 1914- 1918)
Основну масу добровољаца војски двају српских држава Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе у Великом рату чинили су Срби аустроугарски држављани који су се определили да се боре у редовима српских војски са циљем да се крајеви из којих су потицали уједине у једну државну целину са Краљевином Србијом.
То су били Срби из Лике, Босне, Херцеговине, Боке Которске, Баније, Кордуна, Далмације, Баната, Бачке , Славоније, Барање и Срема, али и држављани Краљевине Србије који нису подлегали обавези мобилизације у рату, као и лица других националности.
Српски добровољци у војскама Србије и Црне Горе били су српски печалбари у САД аустроугарски држављани и Срби аустроугарски држављани ратни заробљеници у Русији, Србији и Италији.
Добровољци у српској војсци аустроугарски држављани били су људи унапред осуђени на смрт. У случају заробљавања чекао их је аустроугарски преки суд, интернирање породице у логоре и конфискација имовине.
Да би спречили репресалије аустроугарских власти према својим породицама у безизлазним ситуацијама вршили су самоубиства. И данас постоји легенда у румунској војсци , настала из искустава борби на Добруџи 1916. године, да се „Срби никада живи не предају.“
У војничком погледу српски добровољци 1914- 1916. године трошени су на најтежим ратним задацима. Били су последњи браниоци Београда октобра 1915. године (Сремски добровољачки одред). Добровољачки одред бранио је одступницу српској 2. армији приликом повлачења преко Албаније 1915. године и зато је због великих губитака и сталног додира са непријатељем називан „легија смрти“. Добровољачки одред прва је српска јединица која је коначно заузела Кајмакчалан 30. септембра 1916. године. На добруџанском фронту у Румунији 1916. године као део руско- румунских трупа Прва српска добровољачка дивизија имала је 53% губитака и била одликована са око 3.300 српских , руских и румунских одликовања.
После окупације Србије 1915. године српски добровољци аустроугарски држављани били су последња и једина попуна српске војске.
До 1941. године Краљевина Југославија издала је укупно 43 408 добровољачких уверења.
Није утврђен тачан број добровољаца ангажованих у саставу српске војске у Првом светском рату. Многи Аутори сматрају да је најреалнији податак од 39.723 лица која су стекла добровољачки статус /од тога је из Русије на Солунски фронт стигло 21.000/. Зна се да је од тога броја било 97,7% Срба /Хрвата, углавном Далматинаца 617 и 349 Словенаца/. Наводи се податак из извештаја српског министра војног од 5. фебруара 1918. године по коме је међу српским добровољцима било 4.520 бораца из Лике и Крбаве, или 21,4% одукупног броја. Према статистичким подацима, у периоду 1914-1918. укупан број добровољаца у српској војсци износио је 39.723, од тога из Лике, Кордуна, Баније и српске Далмације 8.000, или 20,2%.
