Победили су борци чија је снага и свест произилазила из праведности циљева и јасне перспективе револуције коју је водила Комунистичка Партија Југославије, на челу са Јосипом Брозом Титом. Борци и народ Лике, Баније и Кордуна, као и на другим просторима – ратиштима бивше Југославије, чврсто су веровали у циљеве рата и револуције, у сопствене снаге, у победу и лепшу будућност. ЗАТО СУ И ПОБЕДИЛИ и зато,

У спомен борцима, знаним и незнаним јунацима и прегаоцима 6. Личке, 7. Банијске и 8. Кордунашке дивизије, јуначком народу кршне и поносне Лике, Баније и Кордуна и њиховим непребројаним жртвама НОР–а, 1941/45. године, посвећујемо овај текст! Речи њиховог Врховног команданта Јосипа Броза Тита, у којима одаје велико признање; „Ја увршћујем, Кордун, Банију и Лику, у прве редове, не само по томе што су ваши крајеви дали велики број бораца, кроз 3 дивизије, него и зато што је народ ЛИКЕ, КОРДУНА И БАНИЈЕ, био читаво време везан за нашу народноослободилачку борбу, зато што смо се на њега ослањали“.

Удружења, 6. и 35. Личке и 8. Кордунашке дивизије, као и Секција ратне јединице 7. Банијске дивизије!

Када се једном народу ишчупа корен сећања на његову прошлост, на његове јунаке и његове војне победе. Када му се ишчупа историјски корен постојања и битисања, он постаје ништа друго до „зомби руља“! Такав народ губи национално достојанство, поимање државне свести, престаје да има узоре и за њега више ништа није свето, па ни жртве које су поднете, да би он данас уопште и постојао!

ЗАТО УЧИМО И ЧУВАЈМО СВОЈУ СРПСКУ ИСТОРИЈУ!

ПРВИ КОРПУС НОВ И ПО ХРВАТСКЕ

О Првом корпусу НОВ и ПО Хрватске, односно, Четвртом корпусу НОВ и ПО Југославије и његовим дивизијама, бригадама и одредима написани су досада бројни историјски, меморијални и научни текстови и десетине књига. Стога је примерено и једино могуће изложити само неке најбитније историјске чињенице и карактеристике о овом нашем првенцу у настанку и развоју тако крупних војних формација у време антифашистичке НОБ-е у Хрватској и некадашњој Југославији. Дакле, тек толико да се подсетимо, а неки млађи да се барем мало информишу о настанку, деловању и заслугама ове „наше“ и више него значајне антифашистичке војне формације, у Другом светском рату!

ОСНИВАЊЕ И САСТАВ КОРПУСА

Први корпус НОВ и ПО Хрватске основан је под називом „Први хрватски корпус НОВ“. Основан је решењем Врховног штаба и Наредбом Врховног команданта НОВ и ПО Југославије Јосипа Броза Тита, бр. 95. од 22.новембра 1942., па се тај датум сматра даном његовог настанка. Касније је 1. корпус Наредбом Врховног команданта НОВ и ПО Југославије Јосипа Броза Тита, од 5. октобра 1943.године, преименован у Четврти корпус НОВ и ПО Југославије, па се у војној и другој литератури третира и под тим називом – „Четврти корпус НОВ и ПО Југославије“. На основу поменуте Наредбе Врховног команданта број 95.

Корпус је формиран од 3 дивизије, које су основане истовремено када и Корпус, истом наредбом и истог дана. То су:

• 6. личка дивизија са 1., 2 и 9. (касније 3.) личком народноослободилачком бригадом,

• 7. банијска дивизија са 7. и 8. банијском и 13. бригадом „Јосип Краш“ (која је касније преименована у 13. пролетерску бригаду „Раде Кончар“)
• 8. кордунашка дивизија са 4. и 5.кордунашком и 6. приморско-брдског народноослободилачком бригадом.

Први корпус је у/при формирању имао 3 дивизије са 9 бригада.

У каснијем развоју НОБ и НОВ мењао се састав и број јединица у Корпусу, зависно о разним војним и политичким ситуацијама и догађајима. Тако су:

• 21 децембра године у састав Корпуса укључени банијски, кордунашки и лички партизански одреди:
• У време 4. непријатељске офанзиве 1943 године 7. банијска дивизија прекомандована је у састав оперативне групе дивизија и бригада Врховног штаба;
• Од 27. јуна до 11 септембра 1943. год. у саставу Корпуса била је Унска оперативна група састављена од хрватских и босанских партизанских јединица;
• 10. мај 1943. године у састав Корпуса укључена је 13 приморско-горанска дивизија;

• 9. новембар 1943. године 6.личка дивизија прекомандован је из Корпуса у Први пролетерски корпус, а
• 30. јануара 1944. године у Корпус је укључена новоформирана 34 Жумберачко-покупско-туропољска дивизија.

За првог команданта Корпуса постављен је био Иван Гошњак, а иза њега још су били команданти: Иво Рукавина, Богдан Орешчанин и Милош Шумоња. За комесара Корпуса именован је био Већеслав Хољевац, који је остао на тој високој и деликатној политичко-војној дужности све до маја 1945. године. Све су то биле снажне личности, народни хероји у НОР-у, који су се својим патриотизмом, одважношћу, самоодрицањем и способностима афирмисали и стекли високи углед и заслуге не само у току НОБ-е, као првоборци 1941. против окупатора – Немаца и његових слуга – усташа и четника, него су примером предњачили и у послијератном мирнодопском периоду социјалистичке изградње своје домовине. Стога смо дужни барем у оваквим приликама изричито их споменути и уздићи, те им на тај начин исказати наше поштовање и захвалност.Према првим потпунијим и веродостојнијим подацима од 21. децембра 1942. године у Корпусу је тада било – дакле, месец дана од оснивања, 8.486 бораца и руководилаца (без партизанских одреда и команди подручја у зони одговорности Корпуса), међу којима и 288 жена, а 31. март 1945. године са свим припадајућим оперативним и партизанским јединицама, 22.620 бораца и руководилаца, што је два и по пута више него у време оснивања Корпуса. На крају рата, тј. 15. маја 1945. године године у Корпусу је било око 32.000 бораца и руководилаца, што је 4 пута више него у време његова оснивања. Све то илуструје и доказује динамику непрекидног повећавања масовности и снаге антифашистичког НОП на подручју одговорности Корпуса и темпо пораста привржености народа антифашистичкој НОБ и НОВ.

У националном погледу у Корпусу је, на пример, приликом формирања, 22. новембра 1942. године, од око 8.000 бораца, било преко 95% Срба, а првог децембра 1943. године, од укупно 10.399 бораца и руководилаца, било 8.880 Срба, или 85% , 1056 Хрвата или 10%, 96 Муслимана или 0,92%, те 115 Јевреја, 232 Италијана, 5 Словенаца, 11 Данаца и тд., а било је и Руса , Пољака, Чеха, Немаца, Мађара и припадника других нација (4).

6. ЛИЧКА ДИВИЗИЈА

Службено је 6. дивизија НОВ формирана 22. новембра 1942. године на основу одлуке Врховног штаба Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије. Наредбом бр. 95) Врховног команданта НОВ и ПО Јосипа Броза Тита. У састав дивизије су ушле: 1. личка бригада са око 1.279 бораца по списку, односно 1.082 борца у строју, 827 пушака, 7 митраљеза, 43 пушкомитраљеза и 2 лака минобацача; 2. личка бригада са 1.071 борцем у строју, 969 пушака, 12 митраљеза, 56 пушкомитраљеза и 5 лаких минобацача; 3. личка бригада са 1.201 борцем по списку и 1.076 бораца у строју, 936 пушака, 6 пушкомитраљеза, 20 пушкомитраљеза и 3 лака минобацача.

Дивизију је углавном чинила српска сељачка омладина, са подручја Лике (приликом формирања, 96% Срба) и ту особину је задржала до краја рата. Уистину, дивизија је оформљена (чак и Штаб дивизије), мада још у непотпуном саставу, неколико дана пре наредбе Врховног штаба. То се јасно види из маршевске заповести Штаба дивизије (истина недатирано), издате најкасније 20. новембра, по којој су 1. и 2. бригаде кренуле маршем према Двору на Уни, ујутро 21. новембра 1942. године.

За команданта дивизије постављен је Срећко Манола, дотадашњи командант 1. оперативне зоне Хрватске, а за политичког комесара Раде Жигић, у то време на располагању у ГШХ и донедавни политички комесар Штаба Групе партизанских одреда за Лику. Остала руководећа места у Штабу дивизије попуњена су током децембра, по повратку у Лику. Одлука о стварању дивизија и корпуса, након брижљивих припрема у Врховном штабу, није донета случајно при завршетку успешно изведене бихаћке операције, којом су крунисани блистави успеси снага НОР-а у 1942. на простору Хрватске и Босне. Био је то крупан напредак и нови квалитет у развоју и организационом устројству оружаних снага НОР-а и на подручју Хрватске.- Формирање дивизије уследило је када су за то сазрели потребни услови, а пре свега кад су на подручју Лике створене јаке партизанске снаге – бригаде, са богатим ратним искуством и чврстом подршком народа, од којих је било могуће образовати дивизију, као вишу тактичко-оперативну јединицу, способну за извршавање сложенијих маневара.

Шеста Личка дивизија је израсла из оружане борбе народа Лике и њених партизанских јединица, које су се почеле стварати са првом устаничком пушком. Њено стварање представља даљу реализацију стратегијског плана ЦК КПЈ и ВШ НОВ и ПОЈ, по коме је кроз оружану борбу требало створити оружану силу прелазећи постепено од нижих ка вишим облицима војне организације, како би се могла реализовати стратегијска замисао о коначном ослобођењу земље кроз народноослободилачки рат. 6. личка пролетерска дивизија НОВЈ формирана је 22. новембра 1942. године наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ од Прве, Друге и Треће личке бригаде. До 11. новембра 1943. године била је у саставу Првог хрватског корпуса, односно Четвртог корпуса, а затим у саставу Првог пролетерског корпуса НОВЈ. Децембра 1944. у саставу дивизије формирана је и Артиљеријска бригада Шесте дивизије.

7.    БАНИЈСКА ДИВИЗИЈА

Седма банијска ударна дивизија НОВЈ формирана је наредбом Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита од 22. новембра 1942. При оснивању у њен састав су ушле Седма и Осма банијска бригада и Тринаеста хрватска бригада „Јосип Краш“ (93% Срба). Тринаеста бригада је међутим била удаљена и оперисала је самостално, тако да је уместо ње у састав дивизије 26. децембра 1942. године ушла Шеснаеста банијска бригада.

БОРБЕНИ ПУТ 7. БАНИЈСКЕ ДИВИЗИЈЕ

По оснивању дивизија је садејствовала операцијама Првог босанског корпуса у доњем току реке Уне. На почетку операције „Вајс I“ дивизија је успешно ометала развијање и напредовање 369. легионарске дивизије преко Баније, али се због бочног продора 7. СС дивизије 24. јануара 1943. морала пребацити на десну обалу Уне ради запречавања пута према Бихаћу.

Током операције „Вајс II“, односно Битке на Неретви дивизија је била ангажована у исцрпљујућим одбрамбеним борбама ради спречавања продора немачко-усташке групације „Фогел“ према Прозору.

За време Битке на Сутјесци дивизија је од 3. јуна 1943. године била у саставу Јужне групе, са задатком да, заједно са Трећом дивизијом и Централном болницом пребаци преко Таре у Санџак. Како се то показало немогућим, дивизији је 8. јуна наређено да се хитно, усиљеним маршем, пребаци преко Сутјеске и повеже са Северном групом. Дивизија је Сутјеску прешла у последњи час, а напад немачке борбене групе „Гертлер“ којим су Немци коначно затворили обруч на Сутјесци, захватио је зачеље дивизијске колоне. Немци су заробили око 200 рањеника, чланова болничког особља и обезбељења, и готово све их стрељали на лицу места.

О овом догађају је дао изјаву потпоручник Вилднер Рајнхолд (нем. Wildner Reinhold): „Почетком јуна 1943, за вријеме операције „Шварц“, (нем. Schwarz) заробљено је, како ми је то причао потпоручник Вик (нем. Wieck), на једној ливади између Сутјеске и виса Кикало, око 150 партизана.

Код рапортирања потпоручника о заробљеним партизанима, командант борбене групе потпуковник Трибукајт (нем. Tribukeit) је рекао: „Не могу да видим ове псе“, те је дао наређење једном командиру чете да заробљене партизане побије митраљезима. По наређењу потпуковника Гертлера (нем. Görtler) које ми је пренио капетан Келц (нем. Kelz), ја сам извршио стрељање над 13 људи и једном женом. Стрељање је извршено неколико стотина метара иза Кошура. За ово сам узео са собом двије групе из моје батерије. На једном рубу шуме дао сам стрељати прву групу од 7 људи. Стрељање су извршили војници из моје батерије. Пошто је један стрељани још давао знаке живота, ја сам испалио један хитац на њега из мог пиштоља. Друга група са женом стрељана је такође на истом мјесту. Заробљеници нису пред стрељање изразили никакве жеље. Били су потпуно мирни иако су по свему могли закључити да ће бити стрељани. По моме наређењу, ископан је велики јарак у који су затим затрпани стрељани. Извана то мјесто није означено као гроб…

Након пробоја преко Зеленгоре, дивизија је до краја августа водила борбе у источној и централној Босни под непосредном командом Врховног штаба.
Почетком септембра 1943. вратила се на Банију, где је реорганизована. „Када је 1. септембра 1943. године поново прешла преко Уне, враћајући се из Босне, Херцеговине, Санџака и Црне Горе — „кући“, од 4.100 бораца Седме банијске дивизије Банију је угледало свега 550.” Седма и Осма банијска бригада попуњене су и преименоване у Прву и Другу, а Прва и Друга бригада Унске оперативне групе у Трећу и Четврту бригаду Седме дивизије. У састав дивизије ушли су такође и Јеврејски и Италијански батаљон. Тада је дивизија ушла у састав Четвртог хрватског корпуса.На овом за виталне комуникације изузетно важном терену Баније, дивизија је у борби против крупних нимачких и усташких снага постигла значајне успехе. Учесталим крупним диветрзијама и ударима на посаде на заштити комуникација дивизија је нанела знатне губитке и тешкоће осовинским снагама. Успешне борбри имала је током операције „Пантер“ током децембра 1943., а 11. јануара 1944. године ослободила је Глину. У мају се дивизија нашла на удару немачке операције „Шах“. Средином августа Штаб Седме дивизије са Трећом и Четвртом бригадом пребацио се у Мославину, где је садејствовао јединицама Десетог загребачког корпуса, док су Прва и Друга бригада и Први и Други банијски партизански одред наставили дејства у Банији. Две бригаде Седме дивизије заједно са деловима Шестог славонског корпуса и Десетог загребачког корпуса учествовале су у нападу на усташки гарнизон у Копривници у октобру 1944. године. У завршним операцијама Седма банијска дивизија потчињена је штабу Четврте армије, у чијем саставу је учествовала у Тршћанској операцији. Указом Врховног штаба септембра 1943. године Седма дивизија проглашена је ударном у знак признања за постигнуте успехе и поднете жртве.

8.    КОРДУНАШКА ДИВИЗИЈА

Осма кордунашка дивизија НОВЈ формирана је 22. новембра 1942. наредбом Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита. При оснивању у њен састав су ушле Четврта и Пета кордунашка бригада и Шеста приморско-горанска бригада (95% Срба). Пошто је Шеста приморско- горанска бригада била удаљена, оперисала је самостално, тако да је уместо ње у састав дивизије 5. децембра 1942. ушла Петнаеста кордунашка бригада.

БОРБЕНИ ПУТ 8. ДИВИЗИЈЕ

На почетку операције „Вајс I“ некомплетна дивизија (Четврта кордунашка бригада водила је са Тринаестом пролетерском бригадом операције на Жумберку) била је наступањем 7. СС дивизије „Принц Еуген“ са основице Карловац–Петриња према Слуњу и Великој Кладуши, приморана на одбрану. Немци су успели да маневром продру у бок и позадину положаја дивизије, па је она била принуђена на извлачење према Лици. Током зиме и пролећа Осма кордунашка дивизија је у садејству са Шестом личком дивизијом изводила успешна офанзивна дејства и учествовала у нападу на Оточац априла и нападу на Госпић маја 1943. године.Током 1943. године дивизија је била ангажована у бројним одбрамбеним и нападним дејствиме против немачких, италијанских, усташко–домобранских и четничких формација у области између Купе и Уне. У новембру 1943. учествовала је у нападу на Глину, а у децембру се нашла под ударом јединица 15. и 69. немачког корпуса током Операције „Пантер“. У марту 1944. године дивизија је с великим успехом одбила осовинску офанзиву у Плашћанској долини. Учествовала је у нападу на Цазин априла 1944. и маневарским одбрамбеним борбама током Операције „Шах“ у мају.Током јуна и јула 1944. године дивизија је у садејству с 34. хрватском дивизијом и словеначким јединицама дејствовала је по осовинско-квислиншким гарнизонима и комуникацијама у Покупљу, Туропољу, Жумберку и Белој Крајини у Словенији, а током августа и септембра водила је борбе поново на територији Кордуна, Лике и Баније. Крајем октобра 1944. дивизија се пребацила у Цазинску Крајину где је у новембру била ангажована у интензивним борбеним дејствима НОВЈ.

ЗАКЉУЧНИ ДЕО

У двоипогодишњим даноноћним борбама и маршевима за остваривање улоге и задатака Корпуса у антифашистичкој НОБ хиљаде младића и девојака Баније, Кордуна, Лике, Горског котара и Приморја, Жумберка, Покупља и Посавине, Цазинске Крајине итд, изгубило је своје младе животе од Петрове и Зринске горе и Плитвичких језера до Дрвара, Неретве и Сутјеске, Мославине и Билогоре, Метлике, Жумберка и Илирске Бистрице, а десетине припадника Корпуса проглашени су народним херојима. Многи су постали генерали народне војске, а у послијератном периоду високи државни званичници. Због тих и бројних других ратних заслуга Корпус је, као што је већ речено – проглашен ударним. С обзиром на све то ми, борци, потомци и поштовалаци НОР-а, 6. Личке. 7. Банијске и 8. Кордунашке дивизије имамо пуно разлога да данас с поносом и великом захвалношћу обележавамо 81. годишњицу формирања Првог корпуса НОВ Хрватске, односно, Четвртог ударног корпуса НОВ Југославије, односно 81. годишњицу формирања 6. ЛИЧКЕ, 7. БАНИЈСКЕ и 8. КОРДИУНАШКЕ дивизије!