
ЈЕДНОДНЕВНА ПОСЕТА ВРАНИЋУ – ГО Барајево – Присуствовање Комеморацији у знак сећања на невине жртве места Вранић (68), 20.12.1943. године!
Београд – ВРАНИЋ – Београд. Полазак у 09:30 часова испред ПТТ бр. 6 (Савскa ул.), Возило: КОМБИ 8 +1 место. Превозник: „НЕДАЛ“ д.о.о. Београд. Возач: Жарко
- МИРКО БОШЊАК – Вођа пута – Делегације,
- РАДОВАН ЗОРИЦА – Заменик Вође пута – Делегације
- ДОБРИВОЈЕ СИМИЋ
- МИЛИЦА ТОДОРИЋ
- НАТАША ТОДОРИЋ
- БРАНКА МОСУРОВИЋ
- ЉУБИНКА БОЈОВИЋ
- МИРЈАНА ВУЊАК ЖИКИЋ
УКУПНО 8 + 1 КОРИСНИК!
ПЛАН И ПРОГРАМ ПУТОВАЊА И ПОСЕТЕ!
09:15 – 09:30 Испред ПТТ бр. 6 – Окупљање и полазак за Вранић
Око 10:30 долазак у Вранић – Разгледање Спомен Дома и Спомен собе – Библиотеке
11:00 – 12:00 – Испред Спомен Дома, Комеморација уз пригодно обраћање и полагање венаца (у име Делегације, венац полажу: Д. Симић, М.В.Жикић и Љ.Бојовић
12:00 – 13:00 – У Сали Спомен дома обраћање домаћина, уз поздравне речи и кратко подсећање на 20.12.1943. године. Културни програм.
13:00 – 14:30 – Дружење, уз пригодан коктел и послужење. 15:30 – 16:00 – Повратак у Београд, ПТТ бр. 6. Савска улица
Наведена једнодневна посета, реализована на основу Програма рада и активности Удружења за 2023. годину, односно Извода из истог, за период реализације, април 2023/март 2024. године и реализација програма: “ КО СМЕ И ХОЋЕ, ТАЈ И МОЖЕ “, чију је реализацију подржао Секретаријат за социјалну заштиту градске управе града Београда и реализације програма, „ОСЛОБОДИЛАЧКИ РАТОВИ СРБИЈЕ – КУЛТУРА СЕЋАЊА“, чију је реализацију подржало Министарство за рад, борачка и социјална питања, за период реализације, 18.07.2023/17.01.2024. године!

С лева, Б.Мосуровић, Љ.Бојовић,Д.Симић, Н.Тодорић, Р.Зорица, М.В.Жикић, М.Бошњак и Милица Тодорић

У име Удружења венац су положили и одали почаст жртвама, с десна, ЉУБИНКА БОЈОВИЋ, ДОБРИВОЈЕ СИМИЋ и МИРЈАНА В. ЖИКИЋ

ЗАЈЕДНИЧКА ФОТОГРАФИЈА ДЕЛЕГАЦИЈА – УЧЕСНИКА КОМЕМОРАЦИЈЕ

Крвници ни децу нису поштедели!
У Вранићу код Београда, на позив Удружења „20 децембар“ из Вранића, Делегација Удружења, од 8 чланова, Б.Мосуровић, Љ.Бојовић,Д.Симић, Н.Тодорић, Р.Зорица, М.В.Жикић, М.Бошњак и Милица Тодорић, присуствовала/учествовала у обележавању 80 година од свирепог, да не може бити свирепији злочин, од стране припадника ЧЕТНИЧКОГ АВАЛСКОГ КОРПУСА, над 68 недужних становника, места Вранић! Тога дана, 20. децембра 1943. године, над 14 породица места Вранић извршен је „масакр – покољ“, за који се с правом може рећи, „ОПРОСТИТИ ДА – ЗАБОРАВИТИ НЕ“ и „НЕ ПОНОВИЛО СЕ“!
За Вранић је био задужен Први батаљон Посавске бригаде Авалског корпуса ЈВуО под командом Спасоја Дрењанина – Зеке. На састанцима, на којима су присуствовали и командант корпуса мајор Трифковић, и командант бригаде капетан Коста Маринковић, уз помоћ сарадника из Вранића састављен је списак породица чији су чланови осумњичени за сарадњу са партизанима. Направљен је план да се препад на све њих изврши ноћу, и то у току једне ноћи, како би се избегло да се неки склоне и побегну. Подељени у три групе, четници су извршили покоље у 14 кућа у селу чији су поједини чланови били сумњичени за одржавање везе са партизанима. У свим кућама побијени су сви укућани, осим петоро који су случајно преживели. Овај масакр био је најмасовнији у низу децембарских покоља на територији Авалског корпуса ЈВуО. Како се наводи, злочин у Вранићу није извршен у тајности, већ су четници и наредних дана остали у селу, а преживелима су строго забранили да говоре шта се десило.
Укупно је те ноћи убијено 68 особа, рачунајући и четника Бошка Јоксића. Од тог броја 15 је било млађе од 17 година, 35 је женског пола, а седморо је старијих од 60 година.Три особе, Зорка Ђоинчевић, Душан Ђорић и осмогодишња Даринка Илић, иако тешко рањени, преживели су покољ. Велисав Поповић, који се спасио тако што је боравио код свог рођака, четничког функционера, а чиија је комплетна породица страдала у покољу 20. децембра, заклан је од стране четника Посавске бригаде у фебруару, а Миодраг С. Тодоровић, који је у време клања породице био у Бањичком логору, заклан је од стране четника након пуштања из логора, 26. јула 1944. У више наврата у Вранићу су четници заклали још неколико становника, тако да укупан број четничких жртава из Вранића износи 84, међу којима је и вранићки парох Бора Гавриловић.
Била је то пре свега одмазда за непослушност и велики допринос Вранића у Народно- ослободилачком покрету и лек за четничке поразе, фрустрације и понижења.
На спомен-дому у Вранићу налазе се плоче са именима 327 мештана погинулих у Првом светском рату, 5 мештана погинулих у Априлском рату, 38 стрељаних од стране немачке казнене експедиције 1941, 84 жртве четничког терора, и 62 борца погинула у НОВЈ. Према прикупљеним подацима, 32 мештана Вранића погинуло је у четничким и квислиншким формацијама или осуђено на смрт после рата, али се њихова имена не налазе на спомен-дому.
Како рече ВЛАДАН ПАНТИЋ, председник Удружења „20. децембар“, овде смо да се поклонимо сенима настрадалих, пред Спомен-домом у Вранићу.
- Одрастао сам слушајући очеву причу о најгорој, језивој ноћи, стравичном покољу недужног народа у селу Вранић, на други дан Светог Николе, када су крвници знали да ће сви бити у кућама – говори Пантић. – Из наше куће, деде Стевана Пантића, носиоца Албанске споменице, побијено је десеторо. Међу њима четворо деце, а малени Љуба, од непуне године, избоден је и заклан у колевци. Била је то пре свега одмазда за непослушност и велики допринос Вранића у Народно-ослободилачком покрету и лек за четничке поразе, фрустрације и понижења.
- Зверски злочин, незапамћена трагедија и превелика туга за Вранић, не сме да буде заборављена. Много пута смо писали демантије и одговоре, молбе и апеле, објашњења, борећи се да се чује болна и потресна истина о злоделима Дражине војске, која данас себе представља као ослободиоце. Да одговоримо на лажи, увреде такозваних историчара, судија, хроничара попут оних да је злочин у Вранићу освета једног моћника, или партизана који су се пресвукли у четничке униформе… Не постоје лажи и измишљотине којима могу да се оперу крваве стазе и трагови тих злочинаца – нагласио је Владан Пантић!
Ево и наређења које је командантима издао Дража Михаиловић два месеца пре покоља у Вранићу:“Наш авалски корпус са срезовима Гроцка, Врачар, Умка спава дубоким сном. На свим областима у непосредној близини Београда накотили су се комунисти и њихови симпатизери. Наређује се командантима, Јовановићу, Лазовићу, Калабићу и другима да најенергичније са југа на север… чистећи успут све срезове, нарочито срез космајски, нарочито је важно што пре очистити срезове Гроцка и Умка…“
Не само због догађаја у Вранићу, 20.12.2023. године, већ и због истих или сличних злочина треба, увек, на сваком месту и у свако време, говорити НЕ ПОНОВИЛО СЕ и то не само због чињенице што је „УДАРИО СРБИН НА СРБИНА“, већ и због свих невино страдалих, деце, младих, одраслих и старих….. и зато „ОПРОСТИТИ ДА (сви ми можемо, а да ли могу мештани Вранића?), ЗАБОРАВИТИ НЕ“!



