ЈЕДНОДНЕВНА ПОСЕТА УЖИЦУ – ОБЕЛЕЖАВАЊЕ, 29.11.1941. ГОДИНЕ, БИТКЕ НА КАДИЊАЧИ!
Београд – УЖИЦЕ – Београд – у 07.00 – ПОЛАЗАК ЗА УЖИЦЕ, стајалиште у Балканској улици (према Зеленом Венцу), преко пута хотела Београд“. Превоз – НЕДАЛ д.о.о.
КОМБИ 8 + 1 – ВОЗАЧ: Влада
1. МИЛИЦА ТОДОРИЋ – Вођа пута/аутобуса,
2. МИРКО БОШЊАК – Заменик Вође пута/аутобуса,
3. БРАНКА МОСУРОВИЋ,
4. ЉУБИНКА БОЈОВИЋ,
5. БИСЕРКА ЗДРАВКОВИЋ
6. БОГДАН ЂУКИЋ
Наведена једнодневна посета, реализована је на основу Програма рада и активности Удружења за 2024. годину, односно Извода из истог, за период реализације, април 2024/март 2025. год. и реализације програма:“ ОСЛОБОДИЛАЧКИ РАТОВИ СРБИЈЕ – КУЛТУРА СЕЋАЊА “, чију је реализацију подржао Секретаријат за социјалну заштиту градске управе града Београда, као и реализације програма, „КО НЕМА ПРОШЛОСТИ, НЕМА НИ БУДУЋНОСТИ“, чију је реализацију подржало Министарство за рад, борачка и социјална питања, за период реализације, 01.08.2024/31.01.2025. године.
Церемонија полагања венаца, у 11:00 часова – Традиоцанално, као и претходних година, Делегација Удружења, од 3 члана, МИРКО БОШЊАК, БРАНКА МОСУРОВИЋ и БИСЕРКА ЗДРАВКОВИЋ положила је венац и одала заслужену почаст погинулим борцима, 29.11.1941. године на Кадињачи (Радничког батаљона Ужичког НОП ОДРЕДА).
Након церемоније полагања венаца Делегација је накратко посетити МУЗЕЈ УЖИЧКЕ РЕПУБЛИКЕ и наставила реализацију наведене посете, по претходно утврђеном Плану програма посете и боравка. Након ручка, чије трошкове су сносили корисници. Повратак Делегације Удружења, као што је и планирано, био је око 18:00 часова!
Одбор Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, Град Ужице и Народни музеј Ужице, обележили су 83. годишњицу битке на Кадињачи, која се одгирала 29.новембра 1941. године у којој су Раднички батаљон, Посавска и Орашка чета бранили прву слободну територију у Европи у немачкој офанзиви, штитећи повлачење партизанских снага и Врховног штаба из Ужица.
Горе, с лева, Б.Мосуровић, Љ.Бојовић, ЗОРАН АНТИЋ, Државни секретар у Министарству рада….., М.Бошњак, Б.Здравковић и М.Тодорић, доле, са представницима антифашиста из Плужина, с десна, М.Тодорић, Б.Ђукић, Б.Здравковић, М.Бошњак и Б.Мосуровић, друга с лева
У име града Ужица присутнима се обратио Рајко Радосављевић заменик градоначелнице, истакавши да жртва бораца Радничког батаљона остаје да нама и генерацијама које долазе буде мотив и водич како се чува свој град и своја држава.
“Овом битком престала је да постоји Ужичка република, али је наставила да живи до данашњих дана и живеће сигурно још дуго, захваљујући свима нама, који се трудимо да обележавањем важних историјских датума, подсећамо на све хероје наше богате историје. Радује ме присуство ученика и младих, који из године у годину, овде на Кадињачи, одајући почаст прецима, граде пут ка будућности у којој ће се традиција неговања сећања наставити. Град Ужице ће у сарадњи са Народним музејом Ужице и ресорним министарствима наставити да одржава, обнавља и чува ово и сва остала спомен обележја, са жељом да то чине и они после нас. Наравно подижемо и нова, јер желимо да се бар на тај начин одужимо онима који су заслужни за слободу коју имамо”, поручио је Радосављевић.
Према речима Зорана Антића државног секретара Министарства за рад, запољавање и борачка питања, подвиг Радичког батаљона је неодвојиви део славне слободарске историје српског народа.
“Окупили смо се данас на Кадињачи, пред овим монументалним сведочанством епског херојства Ужичана и Златибораца, споменика подигнутог њима у част, да се и 83. пут поклонимо сенима палих бораца Радничког батаљона. Ужице је један од незваничних градова хероја другог светског рата, град који је био седиште прве слободне територије на тлу окупиране Европе и град који је дао велике жртве за слободу у борби против фашизма и нацизма. Колико год то звучало парадоксално, велики народи и његови митови се често не рађају у победама, јер оне могу бити последица случаја или ратне среће, већ и у поразима и то оним поразима којима је група људи у име вишег циља свесно пристала на највећу од свих жртава, да положи живот”, рекао је Антић.
“Кадињача је свето место, где је исписана једна од најсветлијих и најтрагичнијих страница наше историје”, поручио је у име републичког одбора СУБНОР-а, Милић Вукић.
“Подвиг радничког батаљона није био само војнички чин, већ чин дубоке љубави према свом народу и свом завичају”, нагласио је Вукић.
Парастос погинулим борцима служили су свештеници ужичке цркве, након чега су положени венци на спомен костурницу херојима Кадињаче. У оквиру државног програма изведен је и пригодан уметнички програм.
Током церемоније полагања венаца, Б.Мосуровић, Б.Здравковић и М.Бошњак
Раднички батаљон Ужичког НОП одреда био је батаљон састављен од радника из Ужица. Формиран је крајем 27. септембра 1941. године. Сви његови борци пали су 29. новембра 1941. у бици на Кадињачи против немачких окупаторских снага.
Батаљон је по четама, водовима и десетинама вршио своје свакодневне послове, повремено имао вежбе и припремао се за одбрану града.
Борци батаљона по први пут су учествовали у већим борбама при одбрани Ужица на положајима Мендином брду и Карађорђевом шанцу, 2. новембра, када су разбили четничке јединице и потерали их према Трешњици. Железничка чета батаљона победила је четнике код Карана 5. и 8. новембра. Дана 9. новембра, делови батаљона разбили су четничке снаге на Црнокоси код коте 809 Шарампов.
По почетку Прве непријатељске офанзиве и нападом на Ужичку републику, по наређењу Врховног штаба НОПО Југославије од 28. новембра, Раднички батаљон је био ојачан са две чете Ужичког и две чете Посавског партизанског одреда. Укупне јачине 400-450 бораца и с једним топом 75 мм, батаљон је заузео положаје на Кадињачи да би успорио надирање десне колоне (групе „West“) немачке 342. пешадијске дивизије правцем Бајина Башта–Ужице и тиме створио потребно време за извлачење главнине партизанских јединица из Ужица на Златибор.
Око 9 часова ујутро 29. новембра, положај на Кадињачи био је поседнут. Положаје у првој линији на десном крилу, северно од групе кућа засеока Лукићи запосела је Пекарска чета, део положаја североисточно од засеока посела је Кројачко-обућарска чета и бранила друм који води за Ужице. Ткачка чета посела је део положаја северно од засеока Ракићи, а Железничка чета на друму код Сињевца. У другој линији на висовима Кадињаче, Ланишта, коте 836, коте 808 и села Глогинићи после су придружене чете Ужичког и Посавског партизанског одреда.
У огорченој борби с надмоћнијим непријатељским снагама од 8 часова ујутро до 14 часова и 30 минута послеподне, браниоци Кадињаче нису дозволили немачким снагама да продру у Ужице. Тек кад су им Немци уништили топ и сва аутоматска оруђа, непријатељ је заузео Кадињачу.
Меморијални комплекс на Кадињачи код Ужица сведочи о херојским новембарским данима 1941. године када су припадници Радничког батаљона којим је командовао Андрија Ђуровић, као и борци 1. батаљона Посавског одреда и Орашке чете 2. Шумадијског одреда пружили жесток отпор далеко надмоћнијем непријатељу који је у том периоду спроводио офанзиву на ослобођену територију у историји познату као Ужичка Република. Борци Радничког батаљона храбро су страдали у борбама на Кадињачи 29. новембра 1941. године.
Непријатељске снаге су пробиле последњу одбрану слободног Ужица, али хероизам тих јунака остао је упамћен у временима која су уследила.
Сам комплекс представља сложену архитектонско-музеолошку целину који чини низ сегмената грађених у периоду између 1952. и 1979. године. У првој фази, године 1952. на Кадињачи је подигнут споменик пирамидалног облика под којим се налази костурница у којој почивају посмртни остаци припадника Радничког батаљона страдалих током битке.
Знатно проширење и обогађење комплекс је доживео 1979. године када је, по прејекту чији су аутори вајар Миодраг Живковић и архитекта Александар Ђокић, окончано његово уређење чиме је он добио данашњи изглед.
На самој Спомен-костурници исписан је део поеме „Кадињача” песника Славка Вукосављевића: