ЈЕДНОГНЕВНА ПОСЕТА БЕЗДАНУ/БАТИНСКОМ МОСТУ,ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 80. година ОД „БАТИНСКЕ БИТКЕ“ (11.11.1944. године)
Београд – Сомбор – БЕЗДАН – Београд. Полазак у 06:30 часова, стајалиште у Балканској улици (према Зеленом Венцу), преко пута хотела Београд“. Возило: КОМБИ 8 + 1 места. Превозник: „НЕДАЛ“ д.о.о. Београд. Возач:Влада
СПИСАК КОРИСНИКА ЈЕДНОДНЕВНЕ ПОСЕТЕ – УКУПНО 6 + 1:
1. ЉУБИНКА БОЈОВИЋ – Вођа пута – посете
2. МИРКО БОШЊАК – Заменик Вође пута – посете
3. БРАНКА МОСУРОВИЋ
4. БОГДАН ЂУКИЋ
5. БИСЕРКА ЗДРАВКОВИЋ
6. МАРИО КАЛИК
На позив организатора, СУБНОР-а АП Војводине, Делегација Удружења, од 6 + 1 чланова – КОРИСНИКА, ЈЕДНОДНЕВНОМ ПОСЕТОМ БЕЗДАНУ/БАТИНИ, у Меморијалном комплексу, посвећеном Батинској битци, 1944. године, присуствовала Свечаном обележавању 80-е годишњице „Батинске битке“, у Другом светском рату. Наведена једнодневна посета БЕЗДАНУ и СОМБОРУ, реализована је на основу Програма рада и активности Удружења за 2024. годину, односно Извода из истог, за период реализације, април 2024/март 2025. год. и реализација програма:“ ОСЛОБОДИЛАЧКИ РАТОВИ СРБИЈЕ – КУЛТУРА СЕЋАЊА “, чију је реализацију подржао Секретаријат за социјалну заштиту градске управе града Београда, као и реализације програма, „КО НЕМА ПРОШЛОСТИ, НЕМА НИ БУДУЋНОСТИ“, чију је реализацију подржало Министарство за рад, борачка и социјална питања, за период реализације, 01.08.2024/31.01.2025. године.
У име Удружења 6. и 35. Личке дивизије…., и у име наведене Делегације, венац су положили и одали почаст, БРАНКА МОСУРОВИЋ, БИСЕРКА ЗДРАВКОВИЋ и МАРИО КАЛИК.
Делегација Удружења обишла је музеј посвећен Батинској бици, обишла Сомбор и обавила кратки разговор и договор са представницима СУБНОР АП Војводине, Новог Сада, Сомбора, Апатина, Бачког Грачаца (Секција 6. Личке дивизије) а све у вези интензивирањa, већ постојеће и више него успешне сарадње Повратак за Београд у 19 часова!
Горе с лева, М. Бошњак, Љ. Бојовић, М. Калик, Б.Здравковић и Б.Мосурововић, доле, с лева, Б.мосуровић, М.Калик и Б.Здравковић, пре полагања венца
Горе, са представницима из Бачког Грачаца, доле, испред Музеја посвећеног Батинској битци
Горе и доле. Током посете и шетње Сомбором
Битка код Батине (или Батинска битка) је вођена између 11. и 19. новембра 1944. између јединица НОВЈ и Црвене армије са једне стране и јединица Вермахта и његових савезника са друге стране. Циљ јединица НОВЈ је било ослобађање Барање, а совјетске армије је био да успостави мостобран за прелазак својих тенковских јединица на десну страну Дунава ради лакшег заузимања Мађарске. Са друге стране Немци су се трудили да омогуће повлачење немачких и квислиншких јединица преко Хрватске и Словеније у Аустрију. Батинска битка је трајала од 11. до 19. новембра и окончала се победом јединица НОВЈ и Црвене армије. На месту битке данас се налази меморијални комплекс. Ово је највећа битка по количини снага учесника, интензитету борби и стратешком значају у току читавог Другог светског рата на подручју Југославије.
У бици код Батине је за 18 дана новембра 1944. године, погинуло 1.885 војника, а од тога су губици Црвене армије били 1.237 погинулих бораца, а 648 из редова НОВЈ.
Јединице Црвене армије
Јединице „Црвене армије“, учеснице ове битке биле су у саставу „57. армије“ (рус. 57-я армия):
- „75. стрељачки корпус“ (рус. 75-й стрелковый корпус)
- „68. стрељачки корпус“ (рус. 68-й стрелковый корпус)
- „4. гардијски механизовани корпус“ (рус. 4-й гвардейский механизированный корпус)
Из ваздуха их је помагала „17. ваздухопловна армија“ (рус. 17-я возду́шная а́ рмия).
Командни кадар црвене армије
Командант „57. армије Совјетског Савеза“ био је генерал-потпуковник Михаил Николајевич Шарохин (1898—1974).
- Командант „75. стрељачког корпуса“ био је генерал-мајор Адријан Захарович Акименко[8] (1898—1989)
- Командант „68. стрељачког корпуса“ био је генерал-мајор Иван Кондратјевич Кравцов (1896—1964)
- Командант „4. гардијског механизованог корпуса“ био је генерал-потпуковник Владимир Иванович Жданов (1902—1964)
Командант „17. ваздухопловне армије“ био је генерал-потпуковник Владимир Александрович Судец (1904—1981).
Јединице НОВЈ
У бици код Батине учествoвале су и јединице НОВЈ, односно 51. (војвођанска) дивизија, која је формирана 31. октобра 1944. године, под именом „3. војвођанска народноослободилачка ударна дивизија“, али је већ 13. новембра 1944. године, променила име у „51. војвођанску народно ослободилачку ударну дивизију“.
За разлику од осталих „војвођанских дивизија“, које су то биле само по имену, јер им је састав чинили углавном Срби из Босне и Херцеговине, 51. (војвођанска) дивизија НОВЈ је попуњена људством са простора Срема, Бачке и Баната, а само мањим делом из Босанске Крајине.
Дивизија је после коначне попуне имала у свом саставу 9.582 борца.
Извештај припремио: ВЕЉКО ЖИГИЋ