„Пре осамдесет и шест година, врх немачке нацистичкe владе, покренуо је до тада невиђени талас прогона и физичког насиља према Јеврејима у Немачкој, Аустрији и Судетској области.

Током погрома, нацистички јуришници, Хитлерјугенд и безумна маса убили су више од стотину Јевреја и опљачкали и уништили хиљаде јеврејских синагога, продавница и домова. Око тридесет хиљада људи је ухапшено и послато у нацистичке концентрационе логоре.

После година постепеног одузимања грађанских права и отворених и прикривених прогона, једина област у којој су Јевреји задржали своју слободу били су њихови домови и синагоге. Зато немачки историчар Волф Грунер тврди да је коначно насиље над људима у њиховим домовима био један од главних фактора који је навео многе Јевреје да емигрирају из Немачке.

Замислите људе који су веровали у систем, чекали да их полиција заштити од насилника, да ватрогасне службе ураде свој посао… Те њихове наде у систем, државу, поштовање закона, показале су се узалудним.

Мржња и пљачка су постали закон, а све то је отворило пут даљем незамисливом страдању и уништавање невиног становништа.

Кристална ноћ je била резултат друштвених процеса који су били утемељени на отровној пропаганди и систематској дехуманизацији јеврејског народа. Са данашње тачке гледишта, можемо рећи да за то сносе одговорности многи, од бројних културних, образовних и верских институција, па до грађана који су стајали по страни и ћутке посматрали ове злочине.

Ко не памти изнова проживљава. Процеси веома слични претходно наведеним довели су пола века касније до нове Кристалне ноћи, 2. маја 1991. у Задру, када је разуларена маса певајући усташке песме демолирала куће и продавнице својих српских суграђана. Тога дана полиције није било на улицама, а Срби су били стављени ван закона као некада Јевреји у нацистичкој Немачкој.

Споменуте Кристалне ноћи нас подсећају на немо посматрање ових злодела од стране тихе већине становника. И људи који су само поступали по наређењу или једноставно нису желели да се мешају, сносе свој део одговорности. Институције које су требале да чувају, ако не законе а оно бар елементарни морал, такође су затајиле.

Због тога цивилизовани свет има обавезу да осуди све тоталитарне идеологије, укључујући нацизам, фашизам и њихове савремене деривате, засноване на расној, етничкој или другој искључивости и нетолеранцији, мржњи и терору, а које за циљ имају одузимање елементарних људских права и основних слобода.

То нису мали изазoви. Подсeтимо се само неколико инцидената – постављења бомбе у Јеврејском центру у Западном Берлину 1969. и идентичног покушаја 2003. године у Минхену. Нажалост, мржњом мотивисаних напада против Јевреја у Европи има и у данашњем времену. Зато морамо истрајати у борби против антисемитизма.

Република Србија поклања дужну пажњу овом питању, као и пијетету према жртвама највећег злочина у историји цивилизације. Захваљујући залагању председника Александра Вучића, наша земља је међу првима усвојила Закон о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста, а евидентно је и то да је у последњој деценији учињен огроман напор на изградњи трајне културе сећања.Успон неонацизма и неофашизма у Европи представља најбољу опомена за то да зло ових идеологија није до краја искорењено. Живот у слободи, унутар демократског поретка није затечено стање које можемо узети здраво за готово. То су вредности које морамо активно штитити и чувати. Зато морамо бити способни да као друштво у зачетку препознајемо процесе који поспешују мржњу и производе дискриминацију.

Улога образовања у изучавању ових страховитих лекција из историје је изузетно битна, јер без познавања чињеница нећемо имати генерације младих људи који ће бити спремни да се боре за истину и правду.

Ако желимо бољи, праведнији и хуманији свет за нараштаје који долазе иза нас, не смемо дозволити да сећање на Кристалну ноћ и ужасе Холокауста који је уследио избледи“, рекао је министар Старовић.