БАЊИЦА, СПОМЕНИК Н.Х. МИЛАНА ТЕПИЋА. КОМЕМОРАТИВНИМ СКУПОМ ОБЕЛЕЖЕНА 34-а ГОДИШЊИЦА ПОГИБЈЕ МАЈОРА МИЛАНА ТЕПИЋА И ВОЈНИКА ЈНА, СТОЈАДИНА МИРКОВИЋА!
Наведене активности – обележавања, Удружење реализује као део реализације Програма/Пројекта, „Неговање традиције ослободилачких ратова Срба и Србије“, чију реализацију је подржао град Београд, Секретаријат за социјалну заштиту, за период реализације април 2025/март 2026. године и Програма/Пројекта, „КО ПРОШЛОСТ ЗАБОРАВЉА, ОНА МУ СЕ ПОНАВЉА“, чију реализацију је подржало Министарство за рад, борачка и социјална питања, за период реализације од 6 месеци, 06. јун – 05. децембар 2025., којима се и овом приликом захваљујемо!
Ђурђевић Стаменковски: Херојско дело Милана Тепића мора бити уписано у наше националне читанке
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Милица Ђурђевић Стаменковски предводила је државну церемонију полагања венаца поводом обележавања годишњице погибије мајора Милана Тепића и поручила да је Србија вечито захвална свом хероју чија жртва представља морални завет целом народу.
Поред Министра Милице Ђурђевић Стаменковски, венац су положиле и одале почаст бројна Делегације, Војске Србије, града Београда, породице Н.Х. Милана Тепића, СУБНОР-а Србије, на свим нивоима, Удружења бораца и РВИ ратова 1990/99. и других борачких удружења и Удружења за његовање традиција ослободилачких ратова Срба и Србије, али и заједничка Делегација Удружења бораца 6. и 35. Личке дивизије.. и Удружења избеглица из Р.Хрватске, од 9 чланова, БИСЕРКА ЗДРАВКОВИЋ, ЉУБИНКА БОЈОВИЋ, БОГДАН ЂУКИЋ, МИРКО БОШЊАК, СИМО СТАРЧЕВИЋ, ДУШАН СУРЛА, ВЕЉО ГОГА, БРАНКА МОСУРОВИЋ И ВЕЉКО ЖИГИЋ! У име Удружења 6. и 35. Личке дивизије, венац су положили и одали почаст, Б.Мосуровић, М.Бошњак и Д.Сурла, а у име Удружења избеглица из Р.Хрватске, В.Гога и Б.Здравковић!
„Као што је кнез Лазар у Косовском боју добио царску круну у српском памћењу, тако је и мајор Милан Тепић, погинувши 1991. године у Бјеловару, остао мајор на земљи, а генерал на небу. Он је своју судбину сврстао уз Лазара, Синђелића, Карађорђа и све витезове српске историје“, истакла је министар.
Она је подсетила да он у свом подвигу није био сам, јер је са њим остао и војник Стојадин Мирковић, те нагласила да Србија никада не сме заборавити ни његову жртву.
„Мајор Милан Тепић је име за морал, племенитост, пожртвовање и патриотизам. Његово дело мора бити уписано у наше националне читанке, као што деца уче о Синђелићу, да би и будуће генерације знале ко су им били преци, јер без тог знања нема ни свести о садашњости ни визије будућности“, поручила је министар и председник Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Ђурђевић Стаменковски.
Министар је истакла да Србија неће дозволити да други пишу нашу историју и да култура сећања, неговање споменика и сећање на хероје остају трајна обавеза државе и народа.
„Милане, Стојадине и сви српски синови који сте дали живот за отаџбину – вечна вам слава и хвала. Српски народ никада неће заборавити ваше жртве. Живела Србија“, поручила је министар.
Министар Ђурђевић Стаменковски уручила је постхумно борачку споменицу ћерки Милана Тепића, Тањи Тепић Росић.
Република Србија
ВЛАДА
Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије
Државна церемонија обележавања 34. годишњице смрти Милана Тепића
Поштовани, У име Одбора Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, а у складу са одредбама Државног програма обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, има част, да вас позове, да присуствујете државној церемонији обележавања годишњице смрти народног хероја Милана Тепића.Државна церемонија биће оджана у понедељак 29. септембра 2025. године, са почетком у 12:00 часова, крај споменика Милану Тепићу у истоименој улици у Београду (на Топчидеру), полагањем венаца и пригодним обраћањем. Била би нам част, да у оквиру државне церемоније, учешћем ваших представника, одате почаст и положите венце или цвеће.
Потврде доласка можете послати до петка 26.09.2025. године до 13:00 часова.
За све додатне информације, можете се обратити државном службенику министарства Драгани Подгорелац на број телефона 064/8622429 или путем E-mail аdrese: dragana.podgorelac@minrzs.gov.rs
Срдачно,
РЕПУБЛИКA СРБИЈА
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
Сектор за борачко- инвалидску заштиту
Драгана Подгорелац 064/86-22-429
Горе, у име Удружења избеглица, венац су положили и одали почаст, Б.Здравковић и В.Гога, доле, у име 6. и 35. Личке… венац су положил и и одали почаст, Б.Мосуровић, М.Бошњак и Д.Сурла
Горе, обраћање Министра, доле, Министар Ђурђевић Стаменковски уручила је постхумно борачку споменицу ћерки Милана Тепића, Тањи Тепић Росић
БЈЕЛОВАР, Р.ХРВАТСКА – 29. СЕПТЕМБРА 1941.
„Народ који заборавља своју историју осуђен је да му се она понавља.“- Џорџ Сантајана
„Пази и добро се чувај да не заборавиш догађаје, што си их својим очима видео! Нека ти не ишчезну из срца ни једног дана твога живота! Напротив, научи о њима своју децу и децу њихове деце“- (ПЕТА КЊИГА МОЈСИЈЕВА, 4:9)
Када се једном народу ишчупа корен сећања на његову прошлост, на његове јунаке и његове војне победе. Када му се ишчупа историјски корен постојања и битисања, он постаје ништа друго до „зомби руља“! Такав народ губи национално достојанство, поимање државне свести, престаје да има узоре и за њега више ништа није свето, па ни жртве које су поднете, да би он данас уопште и постојао!
„Они што хоће да што прије забораве – спремни су да понове “
ЗАТО УЧИМО И ЧУВАЈМО СВОЈУ СРПСКУ ИСТОРИЈУ!
МИЛАН ТЕПИЋ
Милан Тепић је рођен у месту Комленац код Козарске Дубице, 1957. године. 29. септембра 1991. године погинуо је у Беденику код Бјеловара, јер није желео да препусти непријатељу велико складиште оружја и муниције које му је било „поверено“ на чување. Мајор Милан Тепић дигао је у ваздух војно складиште и себе. Ово дело многи су упоредили са сличним потезом ресавског војводе Стевана Синђелића.
Јула месеца 1991. мајор Тепић се нашао у централном складишту борбених средстава у селу Беденику, у близини Бјеловара. Припадници хрватског Збора народне гарде (Зенге) су припаднике Југословенске народне армије, који су се налазили на одслужењу војног рока у касарни „Божидар Аџија” у Бјеловару, држали у окружењу. У касарни се налазила 265. моторизована бригада ЈНА и новопридошли регрути. Команда 5. војне области ЈНА у Загребу је послала Посматрачку мисију тадашње „Европске заједнице” којој припадници ЗНГ-а нису дозволили приступ у касарну.
Пребег из ЈНА, потпуковник Јосип Томшић, који је у међувремену постао командант одбране Бјеловара, припремио је напад на касарну у којој су се налазили преостали војници, официри и њихови чланови фамилија који нису пребегли на другу страну. Касарна, у којој данима није било воде и струје, је нападнута са 2.000 војника.
Пошто команда ЈНА није послала помоћ, командант бригаде, пуковник Рајко Ковачевић, је наредио предају и одлагање оружја. По уласку у касарну, тадашњи председник Кризног штаба Бјеловара, Јуре Шимић, је наредио да се припадници ЈНА скину до појаса, након чега је из строја извео команданта Рајка Ковачевића са помоћницима, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића, које је потом одвео 50 метара даље и убио из пиштоља.
Тепић је био приморан да се са својим војницима повуче у складиште и организује одбрану од хрватских паравојних формација које су опколиле објекат. Двадесет и деветог септембра 1991. не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике, мајор Милан Тепић дигао је у ваздух војно складиште и себе. Ово дело многи су упоредили са сличним потезом ресавског војводе Стевана Синђелића.
Приликом покушаја заузимања складишта муниције мајор Тепић је складиште дигао у ваздух и при томе је према званичним подацима, поред њега, погинуло 11, а према незваничним преко 200 нападача који су се касније водили као „нестали”. У одређеном часу војницима ЈНА је наређено да се повуку од главног објекта — на безбедну раздаљину. Ово наређење мајора Тепића није послушао војник на одслужењу војног рока, Стојадин Мирковић, који је из оклопног транспортера дејствовао по непријатељу све док није био погођен противоклопним пројектилом. У знак одмазде стрељан је заробљеник — командир страже Ранко Стефановић.
„Једанпут људи дају ријеч, она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко.”— Милан Тепић Народни херој Југославије.
Председништво СФРЈ, којим је председавао потпредседник Бранко Костић, 19. новембра 1991. године је мајора Милана Тепића „за изванредан подвиг у борби против непријатеља приликом њиховог напада на касарну ЈНА у Бјеловару” постхумно одликовало Орденом народног хероја Југославије и прогласило народним херојем Југославије.
Његово име носи улица у Београду (општина Савски венац), Бањој Луци, Источном Сарајеву, Нишу, Бачкој Паланци, Бешки, Инђији, Кули, Лесковцу, Новом Саду (три улице), Оџацима, Пироту, Смедереву, Сомбору, Сремској Митровици, Темерину, Великој Плани, Вршцу, Зрењанину, Теслићу, Козарској Дубици, Градишци и у више других српских градова. У његову част, Република Српска је установила орден „за посебне заслуге у рату”.
СТОЈАДИН МИРКОВИЋ
„……. И ЈА САМ ДАО РЕЧ“! Рођен је 14. јануара 1972. године у селу Горње Лесковице, општина Ваљево, одакле је после регрутације отишао 28. децембра 1990. године на редовно служење војног рока у Бању Луку. После завршене обуке за возача војног транспортера прекомандован је у ВП 4848/16, Бјеловар и у централно складиште борбених средстава у селу Беденик код Нове Раче, удаљеном двадесетак километара од Бјеловара.
После блокаде хрватских паравојних формација, мајор Милан Тепић је био приморан да се са својим војницима повуче у складиште и организује одбрану. Не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике, Тепић је дигао 29. септембра 1991. године у ваздух војно складиште и себе. Том приликом је погинуо и војник Стојадин Мирковић, када је његов транспортер из којег је дејствовао погодила „зоља”.
После непуне четири године од погибије његови посмртни остаци су допремљени са гробља у Бјеловару и 18. јула 1995. године сахрањени уз војне почасти у родном селу.
Њему у част, откривена је биста у дворишту ОШ „Милош Марковић” у Горњим Лесковицама, док је својевремено за херојско дело, Стојадину постхумно додељено највеће градско признање „Септембарска повеља” и Орден за заслуге у области одбране и безбедности I степена.